СРБИЈА – МАЂАРСКА 10:7 (3:2, 2:3, 2:1, 3:1)
Београд - Базен: Београдска арена. Гледалаца: 13.000. Судије: Франк Оме (Немачка) и Жулиен Борже (Француска). Петерци: Србија 2 (2), Мађарска 0 (0).
СРБИЈА: Филиповић, Мандић 4 (2), С. Рашовић, Ранђеловић, Лазић 1, Драшовић 1, Н. Јакшић, Вицо 1, Дедовић, П. Јакшић, В. Рашовић, Глушац (11 одбрана), Мартиновић 1, Лукић 2. Селектор: Урош Стевановић.
МАЂАРСКА: Сома, Анђал 1, Манхерц, Акош Нађ 1, Винце Вигвари, Адам Нађ, Фекете 1, Татраи, Ковач, Вендел Вигвари 3, Јаншик 1, Вогел (6 одбрана), Вишмег, Варга 1. Селектор: Жолт Варга.
Европа је уживала у ватерполо класику, Мађарска на крају туговала, а Србија бодрена од 13.000 навијача у Арени исписала је нову страницу златне историју: Србија је после осам година поново на крову Европе и трећи пут као домаћин постала је првак Старог континента. Тим Уроша Стевановића поново је показао да је најбољи кад је најбитније и и Београд ће се поново са правом радовати.
Делфини су покушавали да не падну под еуфорију са трибина, већ да енергију усмере на базен и буду још бољи. Глушац је потврдио да је са правом прва опција на голу. Покушавали су Мађари, али сјајна дефанзива није допуштала ривалу да се радује. Енергију из добре одбране Србија је пренела на напад, где се Лукић истакао. Играчи у плавим капицама могли су да уђу нешто мирније у другу четвртину (3:2).
Мађари су боље ушли у наставак. Србија је имала доста лоше организованих напада који су се чини се, неретко играли и напамет. Глушац је био на висини задтатка, очеквало се и од осталих да помогну. Виђено је право тактичко намдудривање са обе стране и то је утицало да се у друго полувреме крене од нуле (5:5).
Србија је дуго тражила жељену игру. Мандић ју је најавио сјајним голом, а придружио му се и Мартиновић. Деловало је да ће се Мађари у једном тренутку погубити и да ће их атмосфера спутати. Ипак, нису се предвали и послали су поруку домаћину да још није није готово. Расла је нервоза, а Делфини су за кратко време два пута имали савезника у виду пречке. Србија је успела да се одбрани и да пред последњих осам минута са голом разлике (7:6).
Кинески зид у виду Милана Глушца чувао је Србију од ривала. Мађарска је била у нокдауну, само то није одмах дошло до изражаја. Мандић је ушао у пету брзину и Вогел је само немо посматрао његове шутеве. Србија је плесала по базену, публика је носила играче до победе. Делфини су имали све што је потребно за победу и демантовали су све оне који нису веровали да могу до победе два пута Мађарску, а пре свега да не могу до злата. Играчи у плавим капицама на крају су били сигурни и заслуженои се попели на кров Европе, по шест пут у историји, а трећи у Београду.
НАВИЈАЧИ ОСМИ ИГРАЧ У АРЕНИ
Арена је подсетила на слике из 2016. Делфини су имали највећу подршку од почетка турнира. Атмосфера је била далеко боља, него раније. Навијачи су све време били на ногама, ривал је могао да осети ,,пакао“ Арене, као што је случај кад играју Црвена звезда и Партизан у Евролиги. Виђено је много застава, трбојка на западаној трибини је само улепшала спектакл. Препознали су навијачи моменат кад треба подржати Србију. Послата је једна лепа слика у Европу и Делфини су имали осмог играча на овом мечу. Може се рећи и као пре десет година: ,,Арена за сва времена“.
Подршку је имала Мађарска од стране навијача који су били смештени на нивоу 400. Мађари нису били гласнији од домаће публике, али њих, негде око 200 на том делу трибина све време су навијали за своје љубимце
ДУШАН МАНДИЋ МВП ФИНАЛА
Награду за најбољег играча финалне утакмице добио је сасвим заслужено Душан Мандић. Расположени шутер играо је сјајно против Италије у полуфиналу, а класу је потврдио врхунском игром у финалу против Мађарске где се уписао четири пута у листу стрелаца.
ЋУК НИЈЕ ИГРАО ЗБОГ ТЕМПЕРАТУРЕ
Милош Ћук није играо у финалу због високе температуре. Како се може чути, многи репрезентавици су имали проблема са температуром ових дана, уочи полуфинала и финала. На крају су многи стисли зубе и заиграли на крају и донели су Србији дуго чекано злато.
ТРОЈЕ СРБА У ТИМУ ПРВЕНСТВА
И у избору за најбољи тим првенства, доминирали су српски ватерполисти. Милан Глушац, Страхиња Рашовић и Душан Мандић били су избор жирија.
Најбољи тим првенства: Стилијанос Аргиропулос (Грчка), Страхиња Рашовић (Србија), Кристијан Манхерц (Мађарска), Константинос Какарис (Грчка), Акош Нађ (Мађарска), Душан Мандић (Србија),
Милан Глушац (Србија).
МИЛАН ГЛУШАЦ – МВП
Почео је такмичење у Арени као други голман репрезентације Србије, а завршио као МВП, најкориснији играч Европског првенства. Са одлуком стручњака сагласни су били и навијачи у Арени који су Милану Глушцу скандирали – “МВП, МВП..”
- Невероватан осећај, обузеле су ме емоције, не знам шта да кажем. У најави сам рекао да смо дошли да освојимо ово првенство и завршили смо посао.
- Ово је била победа тима, против свих, против судија, имали смо проблеме последњих дана, само они знају кроз шта смо прошли, играли смо без Ћука, Мандића раније, не знам шта да кажем, то је то, победили смо и освојили, то је најбитније - рекао је одмах по изласку из базена Милан Глушац.
СТЕВАНОВИЋ: СВИ ИГРАЛИ ПОД ТЕМПЕРАТУРОМ
Делфини су поред Мађарске, али и Италије имали додатног ривала пре полуфинала и финала, а то је оно што је најпрече – здравље!
- На дан утакмице са Италијом седморица играча почела су да повраћају, уз дијареју и температуром око 3-4 ујутру… На јутарњем тренингу било је осам од 15 играча и само нас четворица из стручног штаба. У току дана је и Милошу Ћуку позлило. Сви су играли са тим симптомима. Никола Јакшић повраћао на распливавању – казао је Урош Стевановић по освајању златне медаље.
Против Италије је било још теже...
- Ћук је имао температуру 40, добио је и Душан Мандић температуру. Ћук и Глушац нису ни тренирали између полуфинала и финала. Зато, велико хвала медицинском тиму, доктору Влади Марјановићу и физиотерапеутима Влади Радовићу и Алекси Николићу. И захвалност Вељку Гудељу и Тесла медики за 24-часовну помоћ у намери да се изборимо са свим проблемима у последња четири дана – закључио је Стевановић.
ВАРГА: И ФИНАЛА СЕ ВЕЖБАЈУ
Селектор Мађарске Жолт Варга није био незадовољан после финала, врло разложно је објаснио у чему су Срби били бољи.
- Веома сам поносан на тим, на своје играче, играли су веома добро током целог меча. За велика финала попут овог, потребно је посебно искуство и рутина, коју поседују Срби . Ватра и ентузијазам који су момци показали показали су да су на правом путу. Гради се нови тим, финала такође морају да се вежбају, док их не победимо. Као и сваки тим, и наш је прави пут, морамо да наставимо овим путем. Ово Европско првенство је играно у другачијем типу, новом систему, свака утакмица је била изузетно важна и оштра. Од првог тренутка сам видео да играмо са великом концентрацијом и ватром, у финалу сам видео и неку врсту умора, не само на нама, већ и на Србима, али су изашли бољи – објаснио је Варга.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
