Преданост Звезди неоспорна

Растанци су по правилу болни – очи остављају пуне суза, ум испуњен сећањима, а срца попуњена тихом и дубоком празнином. Управо једна таква душевна бол се ових дана надвила над Малим Калемегданом. Вољени клуб – Црвена звезда, претрпео је болну елиминацију у Евролиги, али то је можда и био најмањи од потенцијалних проблема. Навијачи београдског великана нису стигли ни да се опораве од рана које су сматрали фаталним, трајним, најболнијим, а сечиво сурове реалности је поново проболо њихова недра и зарило се директно у црвено-бело срце. Миљеник звездашке публике, један од најбољих креатора игре у читавој Европи и „златна кока” тима из Љутице Богдана – Коди Милер-Мекинтајер је на излазним вратима клуба. 

Оно што се на друштвеним мрежама, преко такозваних „инсајдера” спекулисало већ неколико недеља, а чега су се нарочито прибојавали у црвено-белом делу Београда, сада су потврдили и реномирани, поуздани извори из Грчке.

Звездин Вук је договорио све личне услове са Олимпијакосом и од наредне сезоне би требало да пређе у редове братског клуба.

Американац тако не би променио боје, културу, вучју ћуд – остао би веран црвено-белој религији, само на другом месту, под нешто другачијим околностима. Ипак, уколико већ долази до нежељеног сценарија, зрно утехе за симпатизере Црвене звезде пружа чињеница да ће њихова браћа по навијачкој линији да буду срећна и уживају у бравурама сјајног плејмејкера.

Коди Милер-Мекинтајер је у главном граду Србије прошао трновити пут. Од вишка у Партизану, до осветничког повратка у супарнички табор и епитета великог појачања. Од изузетно неконстантне, по много чему разочаравајуће дебитантске сезоне у црвено-белом, чак и позива на његов одлазак и нетрпељивости у појединим тренуцима, до маестралне друге године и статуса хероја. Некада, не тако давно, желели су да га се реше, а сада би дали све, чак и делић себе како би остао. Немерљив напредак је направио Вук у Црвеној звезди, успут купио срца публике и задужио целокупну организацију.

Милер-Мекинтајер је у дресу српског великана одиграо укупно 137 утакмица, што сведочи о посвећености и борби. Никада није био повређен, уморан или недовољно спреман, упркос томе што је током две сезоне по правилу имао највећу минутажу у тиму. Чак и кад му ништа није полазило од руке, труд и преданост црвено-белим бојама били су неоспорни.

У елити је био неуморан – 74 меча, уз готово 12 поена и шест асистенција у просеку. На регионалној позорници је одиграо 51 сусрет – 47 у лигашком делу и четири у плеј-офу, док је у Купу Радивоја Кораћа био актер на свакој од шест утакмица у протекле две године и тако помогао тиму да Жућкова левица оба пута заврши у витринама београдског великана.

Чувена изрека тврди да људи не знају шта имају док то и не изгубе. Стиче се утисак да су и у Црвеној звезди касно схватили шта имају на располагању, што им је онемогућило да се припреме и реагују. Коди ће, врло вероватно, отићи на лето, пут земље Хелена, Егејског мора и зидина Акропоља, а у Београду ће остати туга и дух једног Вука да ламентира над Малим Калемегданом.