Црвена звезда је савладала Цедевита Олимпију – 95:86 и тако обезбедила пласман у полуфинале регионалног такмичења, где ће снаге да одмери с вечитим ривалом - Партизаном. Иако је примарни циљ остварен, горак укус је и даље присутан. Баш мало су изабраници Саше Обрадовића показали у серији са Љубљанчанима. Ипак, херојства, често оспораваног, Николе Калинића су спречила још један дебакл и црвено-белима отворила врата полуфинала.
Појам „плеј-оф кошарка” неретко се користи како би описао ратнички приступ актера, агресивну одбрану и неизмерну жељу двеју екипа, аспекте који више подсећају на комбинацију борилачких спортова, него ли саму игру под обручима. Управо таквим дешавањима сведочили су сводови легендарног Пионира у уводним минутима треће, одлучујуће утакмице четвртфиналне серије АБА лиге.
Изабраници Саше Обрадовића су, жаргонски речено, играли „као да им живот зависи од тога” још од почетног побацивања лопте. Сусрет са Цедевита Олимпијом је имао неизмеран значај за целокупан овосезонски пројекат Црвене звезде.
У ваздуху су се осетили такмичарски дух и жеља за надигравањем – особености шампионског тима, које су црвено-беле одвеле до опипљивије предности већ после 10 минута – 27:15.
Ипак, уводна еуфорија није била дугог века за српског представника. Налик на претходни сусрет, Љубљанчани су прилично лако и брзо надокнадили велики заостатак и најавили сусрет вредан епитета – регионални дерби.
Нарочито инспирисан у јарко наранџастом дресу је био Огњен Јарамаз. Некадашњи играч и „дете” Партизана неминовно је био силно мотивисан против Црвене звезде. Само трунка раскошног асортимана прекаљеног плејмејкера представљала је праву главобољу за црвено-белу дефанзиву.
Високи лет Змајева, који су у смирај полувремена стигли и до изједначења, прекинула је тројка Семија Оџелеја. Нигеријац је био бржи од сирене, погодио из корнера и тако, ипак, црвено-белима обезбедио посед предности пред одлазак на велики одмор – 49:46.
Лепа завршна секвенца крилног центра требало је да буде подстрек за нешто квалитетније издање изабраника Саше Обрадовића у наставку. То, нажалост по све оне којима је Црвена звезда блиска срцу, није био случај. Почетни тренуци другог полувремена протекли су у знаку гостију из Словеније. Љубљанчани су полако, али сигурно преузели контролу над утакмицом, а средином периода стигли и до прве предности – 56:52.
Расподела кошева је до краја периода била мање или више уједначена. И једни и други су испунили конто с још по 14 поена, а Цедевита-Олимпија је задржала предност два поседа.
Такво стање ствари је гарантовало и неизвесну завршницу.
Ипак, искуство је било савезник црвено-белих. Никола Калинић је био прави у одсудним тренуцима, изборио неколико важних скокова и погодио тројку за нешто значајније вођство – 84:77.
Изабраници Саше Обрадовића су несигурност на лопти противника експлоатисали до максимума у тим тренуцима – агресивна одбрана на ивици фаула дала је резултата и обезбедила нешто мирнији улазак у завршницу.
Такав расплет догађаја сломио је дух упорних гостију, који су изгубили неколико лопти, одмахнули белом заставицом и потписали капитулацију.
ОБРАДОВИЋ СЕ НАДА ПОЈАЧАЊИМА ЗА ПОЛУФИНАЛЕ
Црвено-бели су се кроз иглене уши провукли до полуфинала АБА лиге. Срећом, многе пропусте и не нарочито инспирисану и квалитетну игру, повредама десетковане, Црвене звезде, Љубљанчани нису успели да казне.
- Видело се да смо играли под великим притиском, али на крају смо успели да остваримо циљ и веома сам срећан због тога. Игра можда није била блистава, али пласирали смо се у полуфинале. Недостајао нам је главни стожер – Коди Милер-Мекинтајер, а улогу примарног плејмејкера је преузео Тајсон Картер. То је играч коме позиција организатора није примарна, а на све то је четири месеца био ван кошарке, због болести. Зато ни не чуди да је у појединим тренуцима изгледао као у грчу. Ипак, одиграо је добро, а неколико веома важних одбрана на крају су његово дело. И на овом мечу су осцилације биле присутне. То нас, нажалост, прати целе сезоне, али успели смо да победимо. Превасходно захваљујући организованој и тимској игри. Добро смо делили лопту, што потврђује и статистика, 24 асистенције је баш лепа бројка – подвукао је Обрадовић.
Чак три играча Црвене звезде нису играла због повреде, а српски стратег још не зна да ли ће на терцет Миљеновић, Милер-Мекинтајер, Изунду моћи да се ослони у полуфиналној, дерби серији.
-Коди још не тренира са нама, а Изунду је боље сваког дана. Надам се да ће макар један од њих тројице да буде спреман за полуфинале – закључио је тренер црвено-белих.
МИТРОВИЋ: КО ИМА ОЧИ ВИДЕО ЈЕ...
Упркос елиминацији у четвртфиналу АБА лиге, Звездан Митровић је био изузетно поносан на све што су изабраници приказали у серији са Црвеном звездом.
- Ово није пораз, ово је велика победа за мене и наш тим. Ко има очи видео је шта се дешавало на терену. Ово је пораз спорта! Честитао сам играчима као да су освојили трофеј. За мене су шампиони и веома сам поносан на њих. Приказали смо изузетну игру и сезону завршавамо као највећа господа. Уживао сам у овој утакмици – одушевљено и поносно је образложио стратег Змајева.
Разлог пораза били су и кадровски проблеми, који су за тим краће ротације и мањег буџета, далеко већи недостаци него за Црвену звезду.
- Ди Џеј је играо болестан. Имао је температуру и повраћао и важно ми је да јавност зна да је поднео жртву и играо под вирусом. Блажич је повређен и није могао да нам помогне, а пред крај полувремена се повредио и Јарамаз. Истегао је задњу ложу и није могао да настави. Из два зла произашло је и треће. То нас је додатно лимитирало – закључио је Митровић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
