„Навијачи Партизана гађали су ме пуњачем за телефон”

Белоруски нападач Александар Шестјук је за шест месеци у нишком Радничком оставио врло добар утисак. Шпиц је на 14 мечева у пролећном делу првенства постигао осам голова и има велике заслуге за добре резултате.

Некада најбољи стрелац првенства Белорусије се и даље прилагођава на живот у Србији, а у једном од подкаста за медије из некадашње совјетске републике истакао је шта је за њега био највећи изазов ван терена.

- Најтеже ми је пала језичка баријера. Имао сам озбиљних проблема са енглеским језиком, па сам морао да ангажујем тутора. Тренер је причао на енглеском, али нисам могао да га разумем – казао је Шестјук.

Увек се полемише о сличности између руског и српског језика, а Шестјук је додатно приближио разлике.

- Постоје неке речи које и на руском исто значе, али не много. Кад два Србина причају међусобно ништа их не разумем. У међувремену сам покупио неке српске речи, па је сад лакше. Генерално, Срби су полиглоте. Баш ћете ретко наићи на некога ко не зна енглески језик. Многи знају и руски, али то је већински у Београду. Срби су нам много ближи него на пример Турци.

Нападач је прилику да дебитује за Нишлије имао крајем јануара против Партизана у Хумској (0:0), а тај дуел му је остао посебно у сећању.

- Наше присталице нису путовале на утакмице са Црвеном звездом и Партизаном, јер њихови навијачи су мало чудни. Симпатизери црно-белих гађале су ме пуњачем за телефон. Хтео сам да га узмем, али нисам могао. Засули су ме камењем кад сам пришао. На крају смо морали да отрчимо у свлачионицу. Било је то  супер искуство. Заправо ми се свидело.

Повремени репрезентативац Белорусије подсетио је да је одабрао Раднички и поред понуда из Русије.

- Било је још опција, Узбекистан... Нисам имао позиве из Премијер лиге Русије, али јесам из друге лиге. Звао ме је Торпедо из Москве, неколико екипа из Узбекистана такође, неке из Казахстана. Не сећам се сад свих, било је баш много понуда, наравно и из Белорусије – закључио је Шестјук.