Враћање дугова

Ривалство никада не може да се сведе искључиво на збир међусобних победа и пораза. На највећој сцени, на дијагонали између Новака Ђоковића и Јаника Синера, све то има додатну тежину, вредност и значај. Сигурно није на нивоу супарништва са Роџером Федерером и Рафаелом Надалом, али први пут представља судар оригинала и копије, бар кад је реч о стилу игре. То је прича о прилагођа-вању, сазревању и непрекидној потрази за предношћу, у којој сваки следећи дуел доноси другачији одговор на једно исто питање – ко је у том тренутку бољи?

Поглед на статистику и историју окршаја показује јасну слику и даје одговор – на почетку је главну реч водио Новак. Победе на мастерсу у Монте Карлу (2021), као и две узастопне на Вимблдону (2022. и 2023), биле су довољан показатељ да Јаник пре пет-шест година није био у пику форме, нити близу врхунске игре, хладнокрвности и снажне менталне снаге. Осетио је чари славља против најбољег свих времена на Завршном турниру осморице најбољих у Торину, али у групној фази, кад је тријумф био мање важан и вредан. Неколико дана касније схватио је због чега је Ђоковић најдуговечнији владар на врху АТП листе, између осталог, једини активни члан непоновљиве генерације – велике тројке. На истом терену, у истој дворани, за већи улог, супериорност српског аса дошла је до изражаја – српски ас је рутински савладао 15 година млађег ривала и освојио рекордни трофеј на великом турниру на крају сезоне.

Иако је ривалство почело много раније, као прекретница се узима Синерова рапсодија у дресу Италије у завршници Дејвис купа 2023. Постао је део одабра-ног друштва – био је један од ретких играча који је успео да спасе меч лопте против Новака, чак три – и да режира славље за своју земљу.

Зашто је овај дуел важан у погледу ривалитета Ђоковића и Синера? Управо у том сусрету Италијан је украо кључ Новакове доминације и непобедивости. Мало-помало усавршавао је рецепт, па је сложио мозаик за победе на турнирима на највећој сцени у још четири окршаја заредом. После двобоја у екипном такмичењу, изгледало је то редом овако: на Аустралијском опену, на мастерсу у Шанга-ју, на Ролан Гаросу и Вимблдону.

У сваком дуелу чекао се прави Новаков одговор, ритерн у његовом стилу. Међутим, прилично дуго га није било, бар кад је реч о стандардима и очекивањи-ма српског аса. Никада до сада ниједном ривалу није дозволио тако дугу серију, без обзира на подлогу, величину и фазу такмичења. Полако, али сигурно, Јаник је равноправно и заслужено зарадио статус фаворита.

А онда је уследио Мелбурн. Многи аналитичари и познаваоци игре скицирали су још једну победу Италијана, али су вероватно заборавили да никада не тре-ба отписати Ђоковића, поготово не у његовом дневном боравку – на бетону у Мелбурну, турниру на којем је освојио и први, као и јубиларни десети грен слем трофеј из највредније колекције. Улога фаворита није била на Новаковој страни. Док су квоте на кладионицама, али и вођство на семафору у чувеној Род Лејвер арени, били у корист Синера, власник 24 грен слем пехара мирно је ковао план и испоручио последњи, прави и пресудни ударац. Био је то још један маратон у пет сетова који је припао српском асу.

Скоро пола године касније, на највећем стадиону најпрестижнијег турнира, време је још један судар. Финале пре финала – Ђоковић против Синера на зеленом тепиху, у полуфиналу – данас око 16.10.

Лондонски дуг никада није имао већу цену, а ево и зашто.

ПРВО – Ноле има отворен рачун против Јаника баш у главном граду Велике Британије. Пре годину дана, на истом терену, у истој фази, Италијан је зауставио Новака на путу до још једног финала и прилике да се бори за пехар. Отворена је рана, јер није освојио ни сет за сат и 53 минута.

ДРУГО – прилика да врати Вимблдон под контролу. Синер није само зауставио Ђоковића у Лондону, већ му је показао да може да буде бољи и на подлози која је годинама била симбол Новакове величине и заштитни знак. Сигурно је једини тенисер који годинама не игре припремни турнир, а има седам трофеја. Победа би значила много више од пласмана у финале – била би потврда да се на трави и даље пита најбољи.

ТРЕЋЕ – никад ближе осмом грицкању траве. Ако прескочи Јаника, једном руком биће до изједначења Федереровог рекорда по броју пехара, али и још важније – и на корак од рекордног 25. грен слем трофеја.