Nekad su i čistačice znale ko će da bude igrač

Povodom promocije filma o Toniju Kukoču “Magična sedmica”, u Sarajevu se na panelu "Košarka nekad i sad” okupilo zanimljivo društvo. Između ostalih trojica Kukočevih trenera, Božidar Maljković, aktuelni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Željko Pavličević i Rusmir Halilović, kao i legendarni reprezentativac SFRJ Željko Jerkov i Mario Primorac, osvajač zlata na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 1989.

Vrcalo je od duhovitosti, ali dotaknute su i ozbiljne teme. Jerkov je utvrdio:

- Ni Delibašić, ni Varajić ni Radovanović nisu počeli u Bosni, u Sarajevu. A većina velikih košarkaša Splita iz mog vremena treniranje je počela na Gripama. I ako naše klupske čistačice nisu rekle za nekoga da će postati igrač, to je tako i bilo. Jer one su bile te koje bi videle kada je neko dolazio i odlazio u dvoranu, kakvu je svlačionicu za sobom ostavljao i slično.

Jerkovljeva teza dobila je podršku od Kukoča:

– Mi smo imali svojevrsnu tihu upravu, ljude koji su igrali balote po celi dan i koji su znali jako puno o košarci. I što su za igrače rekle čistačice, to bi rekli i oni.

Naveo je Kukoč zanimljiv podatak.

– U Kenedijevo vreme Amerikanci su doneli zakon po kojem si, da bi prošao ispit fiskulture, morao napraviti 100 trbušnjaka i 20 sklekova, a danas u Americi dvoje od petoro dece traži da se oslobodi časova.

A na Kukija se nadovezao Jerkov:

– Studije kažu da su funkcionalne mogućnosti američke dece od 1958. pa do danas pale za 60 odsto. Mi smo se penjali po stablima, stalno smo nešto igrali i bili smo motorički osposobljeni i bez treninga. Kod nas u škole košarke idu ne oni motorički najtalentovaniji nego oni kojima roditelji mogu platiti.

A na tu temu je imao što reći i Željko Pavličević:

– Ako roditelji moraju platiti mesečnu članarinu, oni imaju pravo kada pitaju trenera zašto njihovo dete nije igralo. Toga ranije nije bilo i treneri nisu plaćani iz klupskih članarina. To su elementarne stvari koje se moraju vratiti.

Trofejni trener žutih Boža Maljković izneo je zanimljive, ali ujedno i zabrinjavajuće podatke:

– Po ispitivanju Srpske akademije nauka i Srpskog olimpijskog komiteta čak 68 posto dece ima problema s kičmom i ravnim stopalima. Samo 12 posto nešto trenira, a tek četiri posto pod nadzorom trenera.

A zašto je tako, objašnjavao je Mario Primorac koji već dugo živi u Sloveniji gde radi s klincima.

– Radim 25 godina u školi košarke i primećujem da zanimanje za sport opada. Kada smo mi 2000. otvorili školu košarke, nije nam bilo potrebna bilo kakva reklama, a danas se borimo za svako dete. Druga stvar je pritisak roditelja. U dokumentarcu o Kukoču Dino Rađa kaže da je tek nakon drugog osvojenog naslova prvaka Evrope s Jugoplastikom počeo razmišljati da bi on od košarke mogao živeti, a danas, čim neki momak odigra bolju utakmicu, njegovim roditeljima rastu apetiti i kreće pritisak.

A pitanjem mladih bavi se i Rusmir Halilović:

– Poslednjih šest godina bavim se istraživačkim radom o tome kakva će se košarka igrati sutra i od kakvog materijala će se praviti igrači. Mnogo dece gubi mladost jer ih zavaravaju, a potencijala nemaju. A jako je važno na vreme proceniti ko je za vrhunski sport, a ko za rekreaciju.

Otvorio je Jerkov, inače predsednik Hrvatskog kluba olimpijaca, još jednu temu:

– Bio sam potpredsednik Splita, koji je 1990. imao budžet od 4,5 miliona maraka kada su Barselona i Makabi imali po 15. Danas moj klub ima 1,2 miliona evra, a evroligaši ne ispod 10.

Uključio se i Pavličević:

– Hrvatska je u Evropskoj uniji i država ne sme pomagati klubovima. Srbi imaju sreću da država pomaže klubove koji imaju budžete i po 10 miliona.

– I više – korigovao ga je Maljković i dodao: – Danas vam puno toga zavisi od vlasti. Srbija trenutno ima novca za sport pri čemu bih ja da deo uložimo u nacionalnu ligu, no bez tog novca Partizan i Zvezda nemaju izgleda za doigravanje Evrolige.

Dotaknuli su se još jedne zanimljive teme:

– NBA liga je dosegnula svoj plafon. Recite mi što znači rezultat 145:138. To jest atraktivna napadačka košarka zato što se obrana pre doigravanja samo pokušava igrati – kazao je Pavličević.

– Ja NBA i ne gledam. Ako mogu birati, uvek ću izabrati utakmicu Evrolige. Ovo što se tokom sezone igra u NBA ligi, to je košarka na plaži. NBA poštujem kao izvor saznanja, ona će uvek biti najjača liga, no 80 odsto vremena igra se kako ne volim – zaključio je Maljković.