Bićeš veliki, Miloše

Majstorija Miloša Kosa, prava munja iz desnice srpskog reprezentativca, dve sekunde pre poslednjeg sudijskog zvižduka, pred kojom je kapitulirao i veliki Niklas Landin, dva puta najbolji igrač sveta - za bod Zagreba protiv Olborga (30:30).

Slavni Danac je uspeo da zakači loptu prstima, ali je „rikošetirala” pod prečku:

- Imali smo dogovor da Srna krene da rešava 7 na 6, pa, ako ne uspe, da prebaci na mene i da ja šutnem – vraća film dan kasnije Orao i najbolji levi bek letošnjeg juniorskog Svetskog prvenstva, pleneći skromnošću van terena, a na njemu nagoveštavajući da ga tek čakaju velika dela.

Kad ste „pustili” šut, da li ste verovali da će lopta u gol, sekunde su izmicale?

- Svaki put verujem da hoće... Nisam ni video da je ušla... Tek kad su svi počeli da trče nazad, počeo sam i ja. Onda su svi skočili na mene, počeli da se raduju...

Posle pobede nad Kolštadom u Zagrebu, bod protiv Olborga, svakako je i te kako vredan. Mada ste, opet zahvaljujući briljantnom vašem golu, imali 29:27, ali i bili pred porazom, budući da je danski tim imao napad.

Tehnička greška Hoksera vam je dala poslednjih 11 sekundi da se borite za remi?

- I te kako vredan bod. Olborg je pobedio Kjelce u gostima, igra dobro, ima Landina i Hansena, šta više reći o njima. Baš moćna ekipa. Mi smo našim neiskustvom ispustili dva gola razlike koje smo imali u 55. minutu. Napravili su nam 3:0 seriju, ali opet nismo poklekli i zasluženo smo došli do boda. Imamo tešku grupu i teško je u svakoj utakmici. Protiv Pariza u gostima smo izgledali dobro, mnogo bolje nego na otvaranju sezone u Ligi šampiona, protiv Kila kod kuće. Iz te pariske utakmice smo rasli, išli uzlaznom putanjom. Došao je Kolštad. Znali smo im prednosti i mane, igrali smo fantastično 60 minuta, bili, bez obzira na neke greškice, baš kako treba jedna ekipa da izgleda – borbeni, srčani, fokusirani.

Protiv Olborga niste dobro otvorili, gubili ste 1:4, ali je na kraju došlo sve na svoje?

- Nismo, ali smo pokazali karakter, da smo naučili na greškama iz prošlih utakmica. Tako smo isto bili počeli protiv Kila, gde nismo uspeli da se vratimo, ali već u ovoj jesmo, konstantno bili na gol, dva, nerešeno.

Kako se osećate u igri? Važno je i zbog reprezentacije da budete u formi pred Evropsko prvenstvo u Nemačkoj u januaru, da već odlučujete velike utakmice. Ovo je samo početak nečeg velikog, verujemo.

- Dobro mi je u Zagrebu, ekipa je super. Imamo nekoliko starijih igrača od kojih dosta učimo, daju nam podršku, rastemo iz utakmice u utakmicu. Imamo „glavu i rep”, znamo ko šta treba da radi, kako ko napada, da se branimo i kroz to napredujemo. Nadam se da ćemo i naredni četvrtak dobiti Eurofarm kod kuće.

Tu vas čeka duel sa reprezentativnim kolegama Urošem Borzašem i Bogdanom Radivojevićem, vi opet sa novim trenerom, Nenadom Šoštarićem, koji tim preuzima u ponedeljak?

- Odigrali su korektno protiv Pariza, doživeli debakl od Kolštada i u Olborgu. Ne smemo da uđemo u taj duel lagano, moramo da se potrudimo da pobedimo. Mislim da smo već dokazali da možemo sa svima da igramo.

Ima li pritiska igranja u Ligi šampiona, velikih očekivanja?

- Nema, jednostavno izađem na teren dam sebe. Ovo je kolektivni sport i svaki doprinos pojedinca vodi do uspeha tima, tako da moje davanje mora biti isto kao i ostalih, jer je bitno da tim izgleda dobro i pobeđuje – skromno će momčina razornog šuta.