„Sanjam da sam trener Crvene zvezde"

Svaka priča o evropskoj Crvenoj zvezdi, sportskoj porodici kojoj se klanjao ceo svet do crne zemlje, asocira na početak poslednje decenije minulog veka - na stadion „Svetog Nikole” i Bari. I svaki zvezdaš, sve do danas, čuva u srcu, glavi i duši nekog svog junaka iz mitske majske noći. Jedan od njih nije „čovek iz senke”, nego ravnopravni član najzlatnije generacije srpskog velikana. Uz to, lepo vaspitan u ranoj mladosti, navikao da ćuti i radi za trojicu, služi kao lep primer. Ivica Momčilović!

- Svim čitaocima Žurnala želim dobro zdravlje, uspeh i sreću u Novoj godini. Posebno dobro raspoloženje i porodične radosti uz božićne praznike - kaže nekadašnji vezista, po završetku igračke karijere dugogodišnji trener na Marakani, danas u misiji povratka kruševačkog Trajala u Prvu ligu.

Ne priča mnogo, iako bi imao šta reći. Takvi ljudi se teže pamte, al' duže traju. „Šesta Zvezdina zvezda”, kao i svi koji su bili šampioni Evrope.

- Meni je Crvena zvezda sve. Druga kuća, odmah posle porodice. Odrastao sam u Zvezdi i od detinjstva do 2020. bio njen deo.