„Igraću dok ne budem smešan"

Kad se gledaju snimci utakmica Crvene zvezde sa početka veka, u krupnom planu je dugokosi momak. Prva asocijacija je Marko Pantelić, ali posle malo pažljivijeg gledanja mnogi pucnu prstima, još malo se zamisle, i sete: „Pa to je Nenad Stojanović”!

Popularni Purke je još aktivan i u 44. godini rešeta mreže u dresu zonaša Crvene zvezde iz Malog Mokrog Luga, za koju je postigao šest golova u prvom delu prvenstva.

- Fudbal me ispunjava, pogotovo sada kad mi sin dolazi na utakmice i voli da gleda tatu kako igra. Bio sam sa 34 godine u Azerbejdžanu i u tim godinama sam se osećao umorno, ali nisam odustajao, nemam kompleks da sam, na primer, igrao Ligu šampiona i sad se spuštam da igram u niže lige. Volim da treniram, vodim računa o tome šta radim, čak igram i termine. Idem na utakmice veseo i zadovoljan, dok me služi zdravlje, biću aktivan. Kad budem video da na terenu izgledam smešno, prestaću da igram - kaže Nenad Stojanović.

U timu iz Malog Mokrog Luga saigrač mu je Miloš Stojčev (36), još jedan đak Crvene zvezde.

- Znamo se ceo život, a ovo sa Zvezdom je ispalo slučajno. Predsednik nas je zamolio da pomognemo koliko možemo. Stojčev je sjajan igrač, bez obzira na godine, odlično je fizički pripremljen i može bez problema da odigra celu utakicu. Postigao je četiri gola, ja dva više i dobro funkcionišemo.

Počeci su bili u Ljutice Bogdana, prošao je sve mlađe kategorije, došao do prvog tima i, čini se, nikad nije dobijo šansu zbog žestoke konkurencije koju su činili kasniji reprezentativci Marko Pantelić i Nikola Žigić.

- Bili su tu Bogavac i Mrđa, imao sam neku minutažu i dobro sam je koristio. Zvali su me „Muslinov džoker“, ulazio sam, uglavnom, sa klupe i postizao golove. Znalo se ko ima prednost i to je bilo normalno da budu Marko i Nikola, bili su sjajni u tandemu.

Sezonu 2002/03. proveo je na pozajmici u Leotaru iz Trebinja. Poglavlje u gradu na jugu Republike Srpske zaslužuje posebnu priču. Stojanović je na 23 utakmice postigao 22 gola i osvojio titulu. Sa tribina stadiona „Police“ orilo se „Batistuta Gabrijele, za tebe je Purke Pele!“.

- Bilo je nezgodno vreme, prva zajednička liga posle rata. Cilj je bio samo da ne budemo među ekipama koje se bore za opstanak. Niko nije spominjao titulu ili bilo šta drugo. Napravljen je dobar sklop, trener je bio Mile Jovin, bivši fudbaler Crvene zvezde. Igrali su Mulina, Krunić, Delibašić, Kerkez, Milenković, Božović... Sve se namestilo, odigrao sam vrhunsku sezonu. Rezultat je prva titula u istoriji Leotara, a izborena je u poslednjem kolu protiv Rudara u Ugljeviku.

Prvo internacionalno iskustvo bila je Belgija i odlazak u Genk. Lep ugovor, dobra prva sezona, na 33 utakmice, 11 golova, ali i problemi sa trenerom Hugom Brosom.

- Nije bio naklonjen igračima sa ovih prostora, godinu ranije, imao je sukob sa Nenadom Jestrovićem. Objašnjavao mi je da ne igram zato što sam umoran i da trenutno ne razmišljam o fudbalu zbog toga što su mi se u tom periodu rodile ćerke bliznakinje. To nije bilo tačno, igrao sam dobro, postigao sam i nekoliko golova koji su preokretali rezultat.