Trener Partizana: Kad te vile proljuljaju

Đorđe Ćirković (49) jedinstven je po činjenici da je trofej kupa osvajao i kao igrač i kao trener i sa Vojvodinom i sa Partizanom.

Igrački mu je to pošlo za rukom u dresu Novosađana 2005. a crno-belih 2007. Trenerski, sa Vojvodinom 2015. i sa Partizanom preksinoć na Slanoj bari.

Delom i zbog toga, ali i cele sezone sa crno-belima, borbe sa brojnim povredama i svim ostalim što ide uz mlad tim, za njega je ovaj poslednji trijumf i posebno emotivan:

- U tom smislu sigurno najteža utakmica – kaže uvek staloženi, analitični, učitelj crno-belih, sa zvanjem doktora sportskih nauka.

Prekid, produžeci, sedmerci, koliko bilo teško izdržati takvu utakmicu?

- Jako teško, ali penal serija je, kao i uvek, „hoće li te vile proljuljati ili neće”, a nas jesu i u polufinalu i u finalu. Nisam bio u timu koji se više mučio i patio tokom sezone kao mi ove, a da je sve to vreme radio pošteno i to je neka nagrada. Vratilo se. Povezali smo se za ceo život. Uzeli smo trofej, nismo gubitnici, važno je to i zbog reprezentativaca u Partizanu. Zečević je bio jako stabilan kad neki nisu, Mićić preuzeo na kraju, Popović, Šotić u odbrani, Obradović, Kojadinović... Čudno je kad se tako ludo smenjuje rezultat, teško je tu reći šta je odlučilo...

Ipak?

- Suština je da smo imali „minus pet”, pet promašenih sedmeraca, ali nismo prestajali da verujemo. Možemo mi kvalitetnije od ovoga. U nekoliko navrata smo imali i mnogo sreće, ali ne može se ni bez toga protiv protivnika kakav je Vojvodina.