„Zbog Vidića sam postao štoper"

Pečat na međusobno poštovanje i ljubav koja tokom ovog proleća narasta između navijača Vojvodine i njenog štopera Seida Koraća, snažni reprezentativac Luksemburga lupio je u Kragujevcu. U 90+1. minutu polufinalnog susreta Kupa Srbije, u kojem su Novosađana igrali sa Radničkim 1923 na stadionu „Čika Dača”, upravo je reprezentativac Luksemburga savladao golmana Šumadinaca i širom otvorio vrata svom timu ka finalu u Loznici 23. maja protiv Crvene zvezde. Mladić poreklom iz Novog Pazara odmah je otrčao u zagrljaj navijača Novosađana, da proslavi prvenac od kako je obukao crveno-beli dres.

Otkud vas u petercu ispred gola Kragujevčana?

- Otkud mene tamo, hahaha... – osmehom je počeo odgovor popularni Sejo. – Imao sam osećaj, verovao sam da ćemo da dobijemo i kad sam video da samo jedan napadač stoji kraj Crnog (Đorđa Crnomarkovića, op. A. P.), rekao sam sebi da idem, da postignem gol. Našao sam se na pravom mestu, usledio je idealan centaršut Savićevića i morao sam samo malo glavom da usmerim loptu u nebranjeni deo mreže.

U trenutku kad je postalo jasno da će Vojvodina postati prvi finalista kupa, niste krili veliku radost, kako zbog gola, tako i ostvarenja cilja?

- Naravno da nisam, jer sam, jednostavno, bio presrećan. Onog dana kada sam potpisivao ugovor u Novom Sadu, slikao sam se pored dva pehara koje je moj sadašnji klub ranije osvojio u Kupu Srbije i obećao sam sebi da ću ove godine i ja da podignem taj trofej. To mi je bio san, a sada se on pretvorio u cilj koji, između ostalog, zajedno sa saigračima, imam do kraja sezone.

U finalu vas očekuje susret sa Crvenom zvezdom?

- Crvena zvezda je izuzetno jaka, ali kad pogledamo naše rezultate tokom poslednja dva meseca, ubeđen sam da će biti odlična utakmica. Najiskrenije, nije to nikakva fraza, ne plašimo se nikog, pa ni Zvezde, jer mi smo Vojvodina i svako zna ko smo i šta smo. Imamo odličnu ekipu, još bolju atmosferu u njoj i znamo šta nas u Loznici čeka. Spremni smo da odemo tamo i da se „potučemo”, kako bismo na kraju slavili.

Ipak, Beograđani u sastavu imaju pravu plejadu asova čak evropskog formata?

- Igrao sam protiv takvih igrača, pa i boljih od njih. Nikoga se ne plašim, jer, kao što sam vam već jednom rekao, ne postoji napadač u Srbiji koji može da me dobije „jedan na jedan”, niti da nadigra mene i Crnog kao štopere.

Znači, apsolutno ste ubeđeni da Vojvodina može da osvoji ovogodišnji Kup Srbije?

- Sto odsto!

Vratimo se na početak naše priče: da li vam je cilj bio da postanete jedan od ljubimaca navijača novosadskog kluba, ili...?

- Kad sam stigao u Novi Sad, jedini što sam želeo bilo je to da pokušamo da dobijemo svaki meč i osvojimo trofej u kupu. Osim toga, namera mi je bila da na svakom treningu i u svakoj utakmici pružam sve od sebe, a to je dovelo do ostalog. Naravno da mi prija kad čujem da me navijači toliko hvale, što mi daje dodatni podstrek da nastavim u istom stilu.

Neki su primetili da često postavljate glavu tamo gde neke vaše kolege ne bi igrale ni nogom?

- Kao klinac, s babom (ocem, op. A. P.) sam gledao kako igra Nemanja Vidić i otac je umeo da mi kaže: „Ako hoćeš da igraš fudbal, onda ga igraj. Ako ćeš da se pomeraš kao neka baba, nemoj ga igrati”. Zbog Vidića sam zavoleo poziciju na kojoj sam danas, bio sam opčinjen time kako on u svaki duel ide svom snagom i kako potura glavu, kako rekoste, gde drugi ne bi ni nogu. Nije se plašio nikoga i ja se sada trudim da na isti način „tumačim” fudbal i o njemu razmišljam.