Vojnička disciplina „studenata"

Žarko Jeličić je tokom igračke karijere tetovirao korake na mnogim zelenim površinama, u zemlji i inostranstvu. Po opredeljenju beše ofanzivac, žargonski rečeno, premazan svim bojama, jedan od onih kojem protivnički golmani gotovo nikad u očima nisu uspevali da pročitaju nameru. Obzirom da mu je fudbal u krvi, kada je okačio kopačke o klin, bio je rešen da se oproba u ulozi trenera. Najpre u Budućnosti iz Dobanovaca, kluba u kojem je ostavio značajan trag, a trenutno sedi za kormilom Studentskog grada, ekipe koja zauzima osmu poziciju u srpskoligaškom karavanu.

- Uvek je najbolje biti pri vrhu, ali u poslednje dve godine bodovni saldo je zanimljiv, ne zna se ko će u baraž, niti ko će ispasti. Prve tri ekipe su se izdvojile, a svi ostali vode borbe. Iskren da budem, prezadovoljan sam igračima, maksimalno se zalažu, vojnički su predani radu. Nijednog momenta nisam video da neko od njih trenira sa pola snage i prijatno sam iznenađen. Ono čime nisam zadovoljan je naše poslednje izdanje protiv Radničkog. Potajno sam se nadao da možemo da iznenadimo. Rezultat nije realan, Obrenovčani su iz prve šanse postigli vodeći gol, drugi i treći iz naših katrastrofalnih grešaka, ali tehnički detalji su nam i ranije bili problem.

Mladi šef struke ne krije da gaji najveće moguće ambicije. Plan mu je da ostavi određeni trag u struci, ali obzirom da su treneri u našoj zemlji lako potrošna roba, jasno je da je pred njim trnovit put.

- Izuzetno sam ambiciozan i nemam problem da to kažem. Trudim se da budem maksimalno posvećen poslu, vredno radim, u kontinuitetu učim i nadam se da će se zvezdice poklopiti tako da ću za par godina biti na klupi nekog superligaškog kluba. U Budućnosti sam od prvog dana bio igrač – asistent, potom i prvi trener, sada sam ovde, imam neko iskustvo. Ne mogu, a da ne pomenem Nikolu Ćosića koji mi je prvi asistent, dve godine je uz mene, fenomenalan je čovek i radnik, lepo se dopunjujemo, a od kolega smo postali prijatelji.

Slovenija, Belgija i Tajland su zemlje u kojima je Jeličić tokom igračke karijere ostavio određeni trag, a kada se osvrne ne iskustva koja je sticao na inostranoj sceni, definitivno je neprocenjivo ono iz zemlje čokolade.

- U Belgiji sam proveo tri godine i tamo mi je bilo najbolje. Antverpen je, kao najstariji klub u Evropi, izuzetno cenjen, ima fascinantnu tradiciju, status poput Partizana i Crvene zvezde. Navijači su neviđeni fanatici, tetoviraju imena igrača, daju deci imena po njima. U tom periodu dok sam ja bio deo kluba oni su sarađivali sa Mančester junajtedom i stvarno sam uživao. Grad je Beograd u malom, vole da izlaze, izražen je noćni život, restorani su puni...

Za mnoge je Tajland zemlja iz snova, a čari Bangkoka kao glavnog grada, teško da mogu da razumeju oni koji nisu, makar turistički, bili deo njega. Žarko je imao tu sreću da zahvaljujući fudbalu živi u zemlji koja je jedna od najatraktivnijih destinacija.

- Na Tajlandu je bilo fenomenalno, igrao sam za Tot i živeo u Bangkoku. U isto vreme tamo je bio i Rodoljub Paunović, živeli smo u istoj zgradi. Fascinirala me je njihova kuhinja, meni lično omiljena, te mi nije bilo teško da se naviknem na hranu. Jela su im raznovrsna, tako da nisam imao potrebu da probam, na primer, bube, nisam išao do tog ekstrema. Jedina mana je temperatura koja je visoka u nontinuitetu, pa doživite šok kada uđete sa ulice u klimatizovani prostor, ali čovek se navikne na sve.

Kako je sam otkrio da nije bio fudbaler verovatno bi bio kuvar, ali sreća pa se opredelio da pika loptu. Da nije, iza sebe ne bi imao bi imao iskustvo na kojem mu mnogi mogu pozavideti, a ono koje ne može da ne istakne stečeno je u taboru Budućnosti iz Dobanovaca.

- Tokom karijere tri puta sam se sa klubovima plasirao u viši rang. Sa Radničkim iz Pirota i Dobanovčanima u Prvu ligu Srbije, a sa Donjim Sremom u Super ligu. Kao član veterana osvojio sam prvo mesto u ligi. Za Budućnost je to bio najveći uspeh i istoriji kluba, tamo sam u različitim ulogama proveo devet godina i nosim fenomenalne uspomene. Specifičan je klub za koji je Branko Smiljanić mnogo uradio, on je sjajna osoba, predana svom poslu, koja mi je tokom vremena postala prijatelj – između ostalog je istakao Žarko Jeličić, trener koji uči „studente“.