Oblak: Srbija favorit, ali...

Kako se bliži sutrašnji duel Srbije i Slovenije u Minhenu, tako i roje zanimljivosti iz oba tabora.

Novinar „Ekipe 24”, dan posle remija s Danskom, našao se u bazi slovenačke reprezentacije na periferiji Vupertala s kapitenom i, kako je naveo, najvećom tamošnjom fudbalskom zvezdom svih vremena - Janom Oblakom.

Pored njima znanih i interesantnih tema, pod pero je došla i utakmica sa Srbijom. Spektakl rivalstva nekadašnjih sunarodnika, meč od izuzetnog događaja.

- Odlična utakmica biće, siguran sam da su ljudi u obe zemlje bili zadovoljni žrebom. Lokacija je takođe izuzetna i doprinosi tome - briljantan grad, stadion, blizu naših gradova. Postoji, svakako, lokalni rivalitet i biće izuzetno zanimljivo u tom pogledu, ali i izuzetno teška utakmica za nas. Srbija je favorit, ali učinićemo sve da izvučemo nešto iz ovog meča, pre svega, naravno, želim da pobedim. Srbija se posle poraza od Engleske u drugom poluvremenu pokazala u vrlo dobrom svetlu – znamo koliko je dobra, kakve igrače ima i koliko će biti teško. Nismo zaboravili poraz od 1:4 u Beogradu i kako smo u prethodnoj Ligi nacija na svom terenu remizirali - 2:2. Ali verujemo u sebe, svak će odraditi svoj deo posla na najvišem nivou i, nadam se, biće dovoljno za nešto veliko.

Potom, priča je krenula u pravcu njegova mešovita porekla, uz konstataciju da savršeno govori srpski jezik.  

- Majka je iz Republike Srpske i tamo imam baku, rado je posećujem svake godine. Imam i rođake, ujake, tetke. Familiju u Sloveniji po očevoj strani, u Republici Srpskoj po majci i ponosan sam na obe strane. Živeo sam u Škofjoj Loki u naselju s mnogo ljudi poreklom iz drugih republika bivše Jugoslavije. Ovo je deo mene, za mene nešto normalno. Uvek sam sa istom radošću odlazio kod bake dole ili kod bake u Sloveniju. Nikad nije bilo pitanje ko mi je draži, za mene je sve moje i svejedno.

I, da bude jasan:

- Ponosan sam što mi je otac Slovenac, a majka iz Republike Srpske. Pokazalo se i da je ovo dobar miks za sport ha, ha... Znate, na slovenačkoj strani disciplina, takođe tvrdoglavost i rad. Na južnoj strani ovo opuštanje, možda spolja i nije baš vidljivo (smeh), ali uveravam vas da je ipak prisutno. To je u meni i mnogo pomaže da na određene stvari gledam drugim očima. Svi smo isti, iako istovremeno i različiti, ali uvek jednaki, jednaki... Jedan je odavde, drugi odande. Jedan fudbaler, drugi novinar. Koja je razlika? Ljudi smo, ništa ne može biti jače od ove poruke.