Novakov autogol

Jednosmerna ulica bila je pred Novakom Đokovićem uoči finala Vimbldona protiv Alkarasa. S članovima ekipe pokušavao je da pronađe pravi odgovor na pitanje – kako pobediti samouverenog, razigranog i motivisanog Karlosa Alkarasa, znajući da nije ni blizu najbolje forme, kondicije i igre.

Kao i posle svakog finala na takmičenjima iz velike četvorke, stric i nekadašnji trener Rafaela Nadala, Toni je napisao analizu u formi kolumne.

- Mogu da pretpostavim kakvu su dilemu Novak i njegov tim imali pred finale Vimbldona. Odluka nije bila laka. To je pitanje koje stoji pred mnogim igračima i timovima kad se igra s boljim protivnikom. Da li da se držimo svog stila, svojih oružja, ili da se trudimo da neutrališemo rivala drugačijim rešenjima, nečim što odstupa od uobičajene igre - piše Nadal u autorskom tekstu za Pais.

Podelio je svoja iskustva i otkrio kako je spremao sinovca za najveće izazove na šljaci, ali i na betonu i na travi:

- Lično sam uvek birao prvo rešenje, ali Đoković se odlučio za drugo. Znajući da mu noge i preciznost udaraca nisu kao nekad, kao i da mu ne bi išao u prilog dug meč, probao je taktiku koja se na kraju ispostavila kao samoubistvo. Želeo je da uspostavi visok ritam, da igra agresivno, da skrati razmene i da izađe napred kad se ukaže i najmanja prilika. Po mom mišljenju, jedina prava mogućnost za srpskog asa bila je da pokuša da uspori igru i da se nada da Karlos neće imati svoj najbolji dan.