Najdraži gol protiv Partizana

Petar Georgijevski bio je igrač sredine terena. Punih devet godina proveo je u Vardaru. Danas je deo te porodice. Ističe da u Severnoj Makedoniji ima talenata, ali da su preambiciozni roditelji često teret fudbalske mladosti.

Vardar mu je ispunio godine, bio smisao života, a on njemu podario vernost, pa su zajedno dosezali brojne radosti. Igrao je i u Francuskoj, odigrao jedan meč za reprezentaciju Jugoslavije.

Rođen je u Bitolju 16. maja 1960. Preko Pelistera obreo se u Vardaru.

- Na zahtev Stjepana Bobeka došao sam u Vardar, 1980. Tada je bio u klubu Zoran Banković. Igrali smo zajedno - priseća se Pepi Georgijevski.

Zbog odsluženja vojnog roka nije bio u timu Skopljanaca koji je 1987. postao šampion Jugoslavije. Crveno-crni su osamdesetih godina prošlog veka umeli da ispraši Dinamo, Partizan, Crvenu zvezdu, Hajduk. Nikog se nisu plašili.

- Pamtim da smo Partizanu dva puta dali po pet komada u Skoplju. Nikog se nismo plašili. Najdraži mi je trijumf protiv crno-belih. Draga mi je pobeda nad Dinamom u Tetovu od 2:0. Svoju draž ima i trijumf na našem stadionu protiv Crvene zvezde od 1:0.

Bilo je trenutaka kad se tugovalo, najviše zbog povreda.

- Pauzirao sam sedam meseci zbog povrede kičme. Uh, to je bio pakao u mom životu. To ne mogu da zaboravim.

Vasil Ringov, Darko Pančev, Vujadin Stanojković, Dragi Kanatlarovski, Ilija Najdoski, Toni Savevski, golman Grošev, Pepi Georgijevski... Zaista, mnogo zvučnih imena. Družina za poštovanje.

- Imali smo mnogo jak tim. Uprava nas nije mogla pratiti, jer ranije se Vardar stalno borio za opstanak. Odigrao je više od 300 mečeva u crveno-crnom dresu. Od svih golova najdraži mi je protiv Partizana. On me je učinio srećnim, posebno ushićenim.