Pobedi u sportu, ne u nasilju nad drugarima - Teodora: Vratimo se pravim vrednostima! (FOTO)

Od Evropskog prvenstva u Norveškoj (Hamar) prošlo je dve godine, ali o zlatu tad tinejdžerke, 19-godišnje Teodore Vukojević, još se priča. Još jedna uzdanica kragujevačkog „Čika Mate” - „tata-mate”, „legla” strelaca – šampiona, tu se nije zaustavila - tek je počela da gradi svoj put uz trenera Stevana Pletikosića. U to vreme - i reprezentativnog kolegu Milutina Stefanovića...

Iz ugla sad 21-godišnje devojke, rođene Šumadinke sa sobom punom medalja i pehara u disciplini vazdušna puška, moglo se čuti toliko toga poučnog, upravo za njenu generaciju, o vremenu u kome odrasta. Uostalom...

Smatrate li da u današnje vreme možete da budete uzor mladima kao sportistkinja, devojka koja je već „osetila veliku scenu?”

- Najiskrenije se nadam da ljudi, pre svega deca, pronalaze uzore u sportistima, ne samo u meni, već svim kolegama iz streljaštva, ostalih sportova. Trudimo se da uz uspehe ljudima prikažemo i delić života, ne bi li shvatili da su rezultati proizvod dugogodišnjeg rada, uz svakojake prepreke iz privatnog / sportskog bitisanja. Medalje su samo ukras koji služi kao uspomena, sam uspeh mnogo je sjajniji od odličja. Sigurna sam da to što je sjajnije i nama bitnije vidimo samo mi. Velika scena donosi mnogo lepog, samim tim i šansu da budemo uzori mlađim generacijama što je cilj svakog od nas. Da svoj sport dobije nove šampione i velike ljude – kaže Teodora Vukojević, redovno uz Sportski žurnal. 

Vi ste neko ko je odabrao sport i porodično vaspitanje. Kako ste uspeli da istrajete: u vašim godinama sportisti, na žalost, sve više mladih, odustaju ili posežu za instant stvarima?

- Većina zna da odluka o životnom putu nije laka i da ako niste sigurni i spremni na žrtvovanje i drugačiji život, sport nije za vas. Sport je više od posla, iako mnogi to, uopšte, ne smatraju poslom. Vaš život postaje sport i - obrnuto. Morate da budete tu celim bićem ukoliko želite da uspete. Moj savet kojim sam se, takođe, vodila: morate da postavite jasne ciljeve i vidite sebe ne za godinu, već kako nekim mlađim generacijama prepričavate svoj život. Zamislite šta biste voleli da prepričavate i biće vam jasno šta želite da postanete! Sport je jedinstven, uz putovanja dolaze i mnoga poznanstva, iskustva, iz takmičenja proističu snalažljivost, istrajnost. Odgovornost je, takođe, bitna, sve to možete steći baveći se sportom. Od početka sam znala da je ovo moj život i da instant stvari možda donose novac, gorenavedeno – sigurno ne. Nekad je teže proći kroz puno iskušenja i problema, ali na kraju više cenite sebe, kao i to u čemu ste uspeli zato što ste bili istrajni. Instant stvari mogu da budu uzgredne, neki cilj posle penzionisanja, jer ste jedan ispunili, teško je pronaći novi. Životnih ciljeva nema puno, samim tim možete posle karijere da se bavite čime god želite, do tada - zamišljajte sebe na postolju i kako sa 60 godina prepričavate karijeru nekome ko svoju tek treba da izgradi. Takve primere imala sam uz sebe, u svom klubu. Slušala sam trenera Stevana Pletikosića koji se tad još aktivno bavio streljaštvom, pa Milutina Stefanovića i iz njihovih priča zaključila da je meni mesto baš tu, da mogu da nastavim tu priču i da jednog dana, u nekom tekstu, neko spomene i mene.