Pun sjaj najbržeg srpskog igrača

Nema tog čoveka u srpskom fudbalu koji barem jednom nije rekao za Nemanju Radonjića da bi bio igrač za dve-tri klase bolji samo da je na vreme uspeo da smiri „bubice u glavi” i da mu lopta bude glavni fokus. Često ume brzonogo krilo da pleše sa njom na terenu, protivnike dovodi do ludila, a Delije baca u trans. Pamte crveno-beli navijači golove protiv Krasnodara, BATE Borisova, Spartaka iz Trnave... Po povratku su stvari bile drugačije, pošto Radonjić nije dobijao mnogo minuta u Majorki, dok je u prethodnom timu imao veliki broj problema. Upravo je u Torinu pokazivao šta ume i da ima kvalitet da se nosi sa igračima u Seriji A. Ipak, i na Čizmi je do izražaja došao njegov nestašluk, te je trener Ivan Jurić sa njim imao velike poteškoće i do razlaza je moralo doći.

Nije ni Nemanjin dolazak na Marakanu bio sjajan. Dočekan je sa velikim ovacijama u smiraj prelaznog roka, zvezdaši su od njega očekivali igre koje je pružao tokom početka uspona srpskog šampiona na međunarodnoj sceni. Trebalo je Radonjiću vremena da se fizički spremi, broj preskočenih utakmica ostavio je traga na njemu, pa je stručni štab strpljivo čekao povratak broja 49. Taman kad je uhvatio zalet ponovo se povredio, bilo je mnogih komentara, ali on nije očajavao, pa se čini da je za vreme novembarske pauze razbistrio glavu i odlučio da se maksimalno posveti povratku na teren.