Osmeh u kući Partizana

Priča sa Draganom Kobiljskim trenerom crno-belih, pogotovu u danu posle večitog derbija i „rušenja“ Zvezde u „Pioniru“,  još kada se na to nadoveže i plasman u finale Kupa Srbije, pa osmeh igrača, energija koja iskri sa svih strana.  Epilog je priča najiskrenija o Partizanu, trenutku kada se vratio u svoju kuću, ponekim padovima, rezultatima koji su poslednjih sedmica ozbiljno pogurali Valjak na svim poljima. A treneru Kobiljskom i momcima, upravi kluba i te kako dali razloga za motiv i zadovoljstvo, potvrdu da je put pravi.

Iskreno će Dragan Kobiljski o razgovoru za Sportski žurnal upravo o svom Partizanu i stvarima koje prate svaki minut rada, svaki uspeh, pa i poslednja dva prvo izborenu borbu za trofej u najmasovnijem takmičenju, potom i prvi poraz Crvene zvezde koji je upravo usledio od čete iz Humske. 

Na šta ste najponosniji, šta Vas čini zadovoljnim?

- Najponosniji sam na to što osećam da ova ekipa, kada kažem ekipa mislim na svakog pojedinca koji je na terenu, na klupi, treningu sa nama, da svi mi idemo gore i podižemo tu našu odbojku na viši nivo. Ponosam sam na to što se dešava ali sam još ponosniji što svi ti momci u timu potpuno razumeju zašto se to podiže, u smislu da znaju da moraju da rade, da moraju da budu fokusirani i da znaju da svako od njih mora da bude potčinjen uspesima Partizana – otvorio je dušu Dragan Kobiljski, trener crno-belih.

Spomenuli ste posle utakmice, vaš Partizan, drugu kuću. Da li to je onaj Partizan, kuća koju ste videli i na početku sezone, potom je i Vi formirali sa svim usponima i padovima? 

-  Partizan je moja kuća i jedini sportski kolektiv na koji se ja nisam prilagođavao. U smislu kada sam došao, ljudi sa kojima sam ja igrao, sa kojima imam poznanstvo od preko 20 godina. Sve to mi je negde olakšalo da se dobro osećam. I u teškim momentima osećao sam podršku ljudi iz kluba, takođe sam osećao i energiju igrača, da smo na pravom putu! Mi jesmo napravili dobre rezultate u poslednje vreme, ali isto tako nam se pokazalo čim malo pokušamo da krenemo lakšim putem, pokušamo da nađemo prečice, da sačuvamo energiju da se ne dajemo sto odsto, nama se vrati to kroz teške poraze. Izgubili smo i od Dubočice iz Leskovca 3:0 na 14, 15 poena smo ostali, posle od Takova. Tako da, nadam se da shvatamo suštinu. I ja ću nastaviti da debelo radim na tome da se ozbiljno prilazi svakoj utakmici bez obzira ko je protivnik, gde igramo, koji je teren domaći ili gostujući. Ne dam im da uzlete jer ne mogu da uzlete. Prvi loš trening, mi više nismo dobri. Prva njihova dva dodira na treningu ako su loša, više nismo dobri...