Kapiten za sve uloge

Dejan Ivanović (31), posle obuke u svim mlađim selekcijama, nije dobio priliku za debi u seniorskom timu OFK Kikinde, pa je krenuo u potragu za fudbalskom srećom po selima severnog Banata. Bio je u ŽAK-u, kao i na jugu, u Vršcu i pančevačkom Dinamu 1945, da bi se tek 2020. vratio na kikindski Gradski stadion i u dva mandata bio jedan od najbitnijih pojedinaca prilikom plasmana OFK Kikinde u srpskoligašku „Vojvodinu”. Nosio je kao zamenik i traku oko ruke, a od letos je i kapiten „crveno-belih”. 

- Posle završenog staža u mlađim selekcijama OFK Kikinde, Srpska liga bila je izuzetna. Bio sam mlad i nisam dobio priliku ni na kašičicu, makar s klupe u finišu mečeva. I klub je uskoro potpuno potonuo, za malo da ispadne i u najniži, međuopštinski rang, tako da sam u to vreme i po obližnjim seoskim klubovima igrao u višim stepenima, a s Kozarom i u Srpskoj ligi. OFK Vršac i Dinamo 1945, takođe, bili su u tom rangu - priseća se Ivanović.

Usledio je, ipak, novi, doduše još uvek polagani, uspon OFK Kikinde.

- Trebalo je da prođe decenija, pa da klub ponovo krene ka višim rangovima i u organizacionom i u igračkom pogledu. Napravljena je zdrava priča, pozvan sam pre pet godina i sve se poklopilo kako treba. Posle prvog ulaska u Srpsku ligu odmah smo ispali, ali vratili smo se, 2023. godine i sada je OFK Kikinda jedan od najstabilnijih klubova u trećem rangu, ne samo u Vojvodini.

Siguran je Ivanović da se približava vreme kad će se u Kikindi igrati savezni rang.

- Blizu smo, iako nema pritiska ove godine, niti će ga biti naredne, a veliki je promet igrača i često krećemo sve od početka. Ima, međutim, i to svojih draži, u svakom prelaznom roku dolaze novi klinci za koje se vezujem i to mi je motiv da im pomognem. I ove zime teško mi je palo kad su otišla desetorica mlađih, bili su mi, pre svega, dobri prijatelji, pričali smo ne samo o fudbalu već i o životu, a neka im je srećno, pogotovo trojici u saveznom rangu.

Menjao je Ivanović i pozicije u timu.

- Sebe kao najkorisnijeg vidim u napadu, ali prethodne sezone trener Šponja došao je na zanimljivu ideju i pomerio me na desnog beka-krilo. Na nekoliko kontrolnih utakmica dobro sam odigrao i tu sam i ostao za njegovog mandata, a igrao sam ponekad čak i potpuno defanzivno po desnoj strani i tada smo povezali  pet ili šest utakmica bez primljenog gola. Trenutno sam polušpic kod novog trenera Đokića, dobro mi je i u toj ulozi, imam njegovu podršku, savetuje me oko pozicioniranja i oko zadataka koje očekuje od mene, a ko zna na kojoj ću poziciji završiti karijeru – istakao je sa osmehom Ivanović, uvek pun pozitvne energije što i ne čudi, jer veseljak je po prirodi.