„Srce mi je puno"

Ženska rukometna reprezentacija Srbije ostvarila je veliki uspeh plasmanom na Svetsko prvenstvo, pošto je u baražu savladala selekciju Slovenije u odlučujućoj utakmici odigranoj u Boru. Pred domaćom publikom, naše rukometašice pokazale su borbenost, timski duh i čeličnu volju, slavivši rezultatom koji ih vodi među najbolje ekipe na planeti.

Utakmica je od samog starta bila napeta i dinamična. Slovenke su pružile snažan otpor, ali srpski tim je demonstrirao zrelost i kvalitet u ključnim trenucima.

Odlični partiju na ovom meču pružila je Katarina Krpež-Šlezak, koja je ponovo dokazala neverovatnu smirenost u ključnim momentima i da u ovom trenutku ne postoji bolje i preciznije krilo u Evropi. Njena sigurna ruka dala je dodatni impuls timu i kad nije išlo najbolje.

Katarinino iskustvo i smirenost u presudnim momentima bili su ključni faktor u preokretu sredinom drugog poluvremena, kada je Srbija stekla prednost koju više nije ispuštala.

- Još uvek sam pod utiskom, još uvek nisam usela da u potpunosti da sredim misli. Ne znam kako da opišem rečima sve ono što se dešavalo proteklih sedam dana, jedan od najlepših osećaja ikada – rekla je Katarina Krpež-Šlezak.

Nije bilo potrebe postavljati dodatna pitanja, reči su same navirale:

- Od kad sam otišla iz Bora neprestano pričam o reprezentaciji, toliko je bilo lepih trenutaka, toliko smo uživale, družile se, smejale... Ne znam, mislim da su protekli dani probudili ono najlepše što ovaj sport ima. Shvatila sam koliko mi je zapravo sve ovo nedostajalo, ne može da se poredi ni sa čim, ni sa jednim klubom, Ligom šampiona, pobedom u drugom dresu. Ovo je čista emocija. Srce toliko jako udara da mislim da će iskočiti svakog trenutka. Drago mi je što vidim i da su ostale devojke bile srećne, jer se tim nije odvajao.

Povratak u reprezentaciju je za Vas bio emotivan od samog starta?

- Neopisivo mi je drago što smo se vratile, odigrale ove dve utakmice i ponovo bile zajedno. Ta atmosfera, smeh, radost i ponos, ne doživi se to često. Ne postoje reči kojima bih mogla da opišem osećaj. Iskreno, prvi put sam imala neopisivu tremu, ali pozitivnu nekako.