Dobrić - džoker za trofej

Godinama unazad Ognjen Dobrić bio je okosnica jake baze domaćih igrača Crvene zvezde.

Status u klubu s Malog Kalemegdana stekao je vernošću, požrtvovanjem, uvek visokim nivoom igre, ali i kvalitetnim potezima protiv večitog rivala Partizana.

Bio je jedan od nosilaca igre crveno-belih u Evropi, a naročito na regionalnoj sceni… Majstor finalnih serija, zaslužan je za brojna ostvarenja i dostignuća najpopularnijeg kluba bivše Jugoslavije. Titule ABA lige, domaćeg prvenstva i Kupa „Radivoja Koraća” osvojene su mahom zahvaljujući bravurama ovog momka…

Slavna prošlost, ipak, ostala je u pluskvamperfektu, a surov talas realnosti potopio je nadanja simpatizera Crvene zvezde, ali i samog Dobrića ove sezone…

Vratio se Šegi, kako ga navijači od milošte zovu, u srpsku prestonicu, posle godinu dana provedenih u Bolonji, kao veliko pojačanje, ili je tako barem trebalo da bude.

Proveren igrač, momak koji oseća pripadnost klubu kao niko drugi i osvajač olimpijske medalje svakako je bio vredan ushićenja i velikih očekivanja.

Ipak, sezona je bila prepuna pehova za Zvezdinu trinaesticu, koja nije uspela da pronađe pravi ritam, ulogu u ekipi i celokupna slika izgledala je prilično razočaravajuće.

Dobar deo razloga za tako nešto ide i na račun selekcije ekipe i preopterećenosti pojedinih pozicija. Pored već standardnog i uvek solidnog Rokasa Gedraitisa, na poziciji tri doveden je i Nikola Kalinić, jedan od najboljih krilnih igrača Starog kontinenta.

Ogromna konkurencija i ne baš preterano poverenje trenera Janisa Sferopulosa umnogome su limitirali minutažu srpskog reprezentativca, što je verovatno i glavni razlog znatno slabije sezone.

U Evroligi retko kad je i dobijao priliku Ognjen Dobrić da pokaže šta ume i koliko vredi, dok je u regionalnom takmičenju igrao manje od mnogih kolega znatno niže reputacije.