Srce kao kuća

Reprezentacija Srbije obezbedila je plasman na Evropsko prvenstvo naredne godine pobedivši Italiju u odlučujućem meču. Orlovi su prikazali sjajnu partiju i predvođeni Vladimirom Cuparom na golu ostvarili trijumf koji ih je odveo na šampionat Starog kontinenta.

Odlična atmosfera u Kraljevu i raspoloženi igrači našeg tima su, pre svega u drugom poluvremenu, razoružali uporne Azure i zabeležili vrednu pobedu.

Desno krilo Darko Đukić i dalje je pod utiskom utakmice sa Italijanima, a o velikoj pobedi tima kaže:

– Mislim da smo u ključnim momentima pokazali pravu igru kakva se od nas očekuje. Borili smo se od prvog minuta, publika je bila izvanredna i nosila nas sve vreme. Iskreno, najdraže mi je zbog Vladimira Cupare, mog klupskog saigrača jer znam koliko sebe daje i želi sve ovo, zaslužio je da bude najbolji igrač utakmice – rekao je Đukić.

Njegov kolega na istoj poziciji, mladi Mateja Dodić prepun je utisaka i bolji početak reprezentativne karijere nije mogao da zamisli.

– Odigrali smo dobro, imali na momente žute minute, ali kad je trebalo uhvatili smo ritam i bili na visini zadatka. Lako nam je bilo pošto smo na golu imali Vladimira Cuparu koji nam je dao krila i bio podrška tokom čitavog drugog dela. Najvažnije je da smo obezbedili plasman na Evropsko prvenstvo.

Veliki borac, Dragan Pešmalbek vodio je pravi rat na crti sa igračima Italije.

– Najsrećniji sam kad igram za reprezentaciju, ovo što doživim sa mojom Srbijom je uvek nešto najlepše i nestvarno. Kad igramo kod kuće uvek imamo sjajnu podršku s tribine i to nam je dodatni motiv da pobedimo. Energija koju imamo je fantastična i uvek nam donosi pobedu.

Kapiten reprezentacije Mijajlo Marsenić je rekao:

– Odmah moram da kažem da je Cupara bio neverovatan, ne sećam se kad sam videlo tako veliki broj odbrana, pre svega zicera. Ponosan sam na njega, ali i na ekipu uopšte. Publika je bila odlična, a mi moramo da shvatimo da kad igramo kod kuće, retko ko može da nas pobedi. Posle preskočenog Svetskog prvenstva vratili smo se na veliko takmičenje i to je sad najvažnije – zaključio je Marsenić.