Žurnal – kraljičin dvorac

Od samog osnivanja Žurnala pre 35 godina, atletika je bila jedan od sportova redovno zastupljenih na stranicama našeg lista.

Po pravilu su to bile informacije koje nisu mogle da se nađu u drugim medijima. Kraljica sportova je decenijama živela celim svojim bićem. Bili smo sveobuhvatni - u širinu smo išli na izveštavanje s kroseva, uličnih trka, polumaratona i maratona u regionu, ali i sa svih meridijana. Po dubini smo imali izveštaje s lica mesta sa takmičenja iz zvaničnog programa nacionalnog i nižih saveza, od atletskih škola, preko pionirskih, juniorskih, seniorskih i veteranskih kategorija do evropskih i svetskih prvenstava u svim uzrastima u kojima postoje do olimpijskih igara.

Skakačicu udalj Ivanu Španović, najbolju srpsku sportistkinju prve četvrtine 21. veka, višestruku prvakinju sveta i Evrope u dvorani (nacionalni rekord 7,24 m) i na otvorenom (7,14 m) i jedinu osvajačicu olimpijske medalje u atletici za Srbiju (u Riju je 2016. bila treća), pratimo doslovno od pionirskih dana. Posle jednog od njenih podviga, Žurnal je na prvih nekoliko strana imao atletiku, što se u srpskoj štmpi nije dešavalo. Zabeležili smo mnogo ekskluzivnih informacija iz karijere, a i ona je više puta istakla značajnu ulogu Žurnala u njenom atletskom razvoju.

Zaokružene sportske priče na stranicama našeg lista, od prvih atletskih uspeha do intervjua kojima su neki ekskluzivno otkrili da će okačiti sprinterice o klin, imali su: Dragutin Topić, Emir Bekrić, Dragan Perić, Mihail Dudaš, Olivera Jevtić, Tatjana Jelača... I današnju generaciju pratimo od prvih koraka. Angelina Topić bila je na stranicama Žurnala dok su je na rukama nosili roditelji i asovi Dragutin i Biljana Topić. O nebeskom talentu Adriane Vilagoš pisali smo još dok je devojčica iz Sente hitnua vorteks toliko daleko da smo bili svesni da se rađa zvezda sposobna da sruši svetski seniorski rekord u bacanju kopljs. Slično je s perjanicama naše muške atletike danas, Arminom Sinančevićem i Strahinjom Jovančevićem.

Legendarni treneri su rado prenosili znanje na stranicama lidera sportske štampe, počevši od dvojice Aleksandra Velikih - Petrovića i Marinkovića do Nikole Tomasovića i Gorana Obradovića.

Nismo zaboravljali ni nekadašnje asove. Jedina srpska seniorska svetska rekorderka Vera Nikolić (800 m) nije krila da smo joj omiljeno štivo kao ni Nenad Stekić, jedinstveni srpski evropski seniorski rekorder u skoku udalj.

Otvarali smo brojne osetljive teme i u borbi za boljitak atletskog sporta u otadžbini. Bilo je svega, pa i dosta onoga čega se u danima slavlja obično ne priseća. Sve probleme smo uspešno prebrodili zahvaljujući istini.

– Kad bih jednog jutra u Žurnalu pročitao da sam mrtav, čudio bih se kako već nisam. Apsolutno verujem u svaku informaciju koju objavite ma koliko mi se u prvom trenutku činila čudnom – rekao je jednom prilikom trener Zoran Rujević.

Žurnal je naš, a svetski. Više od pet puta intervjuisali smo najboljeg sportistu 20. veka Karla Luisa (SAD) kao i Juseina Bolta (Jamajka), najbržeg čoveka svih vremena, inače izabranog za najboljeg sportistu globusa u prvoj četvrtini 21. veka.

Predsednici IAAF-a Italijan Primo Nebiolo i Senegalac Lamine Dijak kao i prvi čovek Svetske atletike Britanac Sebastjan Kou intervjuisani su na stranicama Sportskog žurnala.

Od vodećih ljudi atletske Evrope čitaocima su se obraćali u više navrata predsednici EAA:  Švajcarac Hansjorg Virc i Norvežanin Sven Arne Hansen, kao i čelni čovek EA Bugarin Dobromir Karamarinov.