IZ PRVE RUKE – Ljubenović: Prednost dajem crno-belima

Od Željka Ljubenovića nema trenutno boljeg sagovornika pred utakmicu Partizana sa Oleksandrijom. Ukrajinski fudbal zna kao prste, rivala crno-belih u dušu. Godinu i po bio je trener drugoligaša Minaja, nedavno – 17 dana proveo na klupi i, kako tamošnji mediji pišu, misteriozno se rastao s poznatijom Vorkslom iz Poltave.

Uostalom, Ljubenović je, uz Radoša Protića, jedini Srbin ikad s čašću da igra za žuto-crne iz Krivohradske oblasti.

- Najbolje poznajem fudbal u nekadašnjoj sovjetskoj republici, računajući sve Srbe, jer sam tamo od 2006. Igrao sam za Krivbas iz Krivog Roga šest meseci, zatim za Tavriju iz Simferopolja, Oleksandriju, takođe, pola godine i šest sezona proveo u Zari iz Luganska, gde sam bio skaut, trener omladinaca i pomoćni trener u omladinskoj ekipi. Vratio sam se u Srbiju, nova uprava je stigla, u Ukrajini sam stekao PRO licencu – premotava film Ljubenović.

Beograđanin je tokom karijere igrao na poziciji plejmejkera, ponikao je u OFK Beogradu, odakle je prosleđen tadašnjoj filijali Palilulcu, igrao je za OFK Mladenovac u drugoligaškoj konkurenciji, za Mladost Luks iz Lukićeva i zrenjaninski Proleter, takođe među tadašnjim drugoligašima. Iz grada na Begeju otišao je u Hajduk iz Kule pre selidbe na tlo Ukrajine.

- Ovo je Oleksandriji najveći uspeh u istoriji kluba – osvojila je drugo mesto. Međutim, otišao je ceo stručni štab, stigao je mlad trener kojem je ovo prvi posao. Crno-beli bi trebalo da obrate pažnju na četvoricu fudbalera: špica Filipova, štopera Šabanova, zadnjeg veznog Šeteljeva i levog beka Martijuka. Ukrajinci su slabiji nego prošle sezone, ali dovoljno jaki da se suprotstave Partizanu. Nisu bolji – egal su sa crno-belima. Morao bih da izdvojim dvojicu: Albanca Tedi Karu, levokrilnog napadača i desno krilo Brazilca Bezeru – opasni su, najbolji. U Partizanu bi morali da pažnju usmere i ka štoperu Kamposu, dobrom fudbaleru koji ima sjajan prekid.