Čovek iz senke

U srpskom fudbalu osvojio je sve i odavno postao jedini čovek sa šampionskim trofejima u svim ulogama. Njegov doprinos bio je krucijalan u pisanju istorije Partizana bez obzira da li je kao u Ljubljani 1976. nezaboravnim golom direktno doneo titulu, ili kao trener osvajao jednu za drugom 1986. i 87, još upečatljivije dok je iz direktorske fotelje kreirao osvajanje devet šampionskih trofeja crno-belih! Nenad Bjeković nije samo sinonim nekadašnjih uspeha Partizana. Ime i prezime ikone iz Humske 1 s poštovanjem se izgovara u Nici, mišljenje uvažava u srpskoj kući fudbala u kojoj je mudro, tiho i nenametljivo savetima postao glas razuma iz senke od trenutka kad je 2017. kročio na Terazije...

Razgovor sa Nenadom Bjekovićem, legendom Partizana i direktorom reprezentativnih selekcija Fudbalskog saveza Srbije, počeli smo upravo sublimacijom biografije za ponos i poštovanje...

Bili ste sve: igrač, reprezentativac, pomoćni trener, prvi trener, pomoćnik selektora Osima u jednom periodu, direktor Partizana, predsednik Stručnog odbora FSS, potpredsednik i v.d. predsednika saveza, direktor reprezentativnih selekcija, jedini čovek u srpskom, možda i u evropskom fudbalu koji je titule osvajao kao fudbaler, trener i direktor istog kluba... Kad biste iz prebogate fudbalsko –trenersko-funkcionerske karijere izdvojili tri najznačajnija segmenta?

- Jako je teško izdvojiti samo tri stvari. Gde god da sam bio, rezultati su takvi – kakvi su. Kao igrač bio sam presrećan kad sam osvajao titulu... Kao trener bio sam presrećan, kao direktor – presrećan. U Fudbalskom savezu Srbije koji je došao kao šlag na tortu kad me je 2017. pozvao tadašnji predsednik Slaviša Kokeza kome sam neizmerno zahvalan na tom priznanju, jer, funkcija potpredsednika FSS za sportska pitanja je bila kruna i priznanje poštovanja za sve što sam radio, takođe pamtim prelepe trenutke, kao što je na primer bila – pobeda u Portugaliji.  Nerado izdvajam trijumfe i uspehe, ali ako moram jedan reprezentativni, onda je to definitivno plasman na Svetsko prvenstvo u Katar. Generalno, svi uspesi činili su me izuzetno srećnim. 

Predsednik Džajić i Vi najiskusniji ste i svakako najmudriji u  FSS, zašto je situacija u srpskom reprezentativnom fudbalu protivurečna: probili smo se i sačuvali status u „A“ diviziji Lige nacija, a bar trenutno, jako smo daleko od baraža za plasman na SP?

- Sa ove pozicije sasvim drugačije gledam na stvari, iz kluba sam posmatrao iz drugog ugla... Ovo je nacionalna priča. Smeta mi što, šta god da se uradi – uvek ispada da nije dobro. U FSS sam osam godina, bio sam na dva SP u Rusiji i Kataru, na EP posle 24 godine. Iz „C“ divizije Lige nacija prešli smo u „B“, zatim smo se probili i u „A“... Ne znam šta smo mogli da postignemo više? U redu, sada smo u kvalifikacijama za SP u teškoj situaciji, šanse postoje i treba verovati do poslednje utakmice, ali, ružno je da se anulira nešto što je napravljeno u poslednje vreme. I ne znam šta smo mogli više od toga? Ponekad smo jako nerealni: nismo mogli da budemo svetski ili evropski prvaci, to moramo da priznamo...

Zbog čega imamo tolike oscilacije? Da li možda plaćamo ceh činjenici da naši reprezentativci imaju sve sporednije uloge u svojim inostranim klubovima?

- Ne mogu tako da formulišem... Imamo odlične igrače, ali, ne mogu da kažem da su to velike oscilacije. Desio nam se veliki kiks protiv Albanije u Leskovcu i bio je nedopustiv, ali, generalno, velikih rezultatskih oscilacija nemamo. Na žalost mi tako gledamo... Zatekao sam Krstajića kao selektora, desilo se u Rusiji to što se desilo, morao je da ide... Posle njega Tumbaković je imao izvanredne utakmice i rezultate, desila nam se utakmica protiv Škotske, nismo se kvalifikovali za Evropsko prvenstvo i sve što je bilo odlično ili bar dobro, anulirano je pričama: „Tumbaković ne zna ništa – mora da ide“. Došao je Dragan Stojković, napravio rezultate! Ja ću biti presrećan ako doživim da ponovo napravimo takve rezultate u budućnosti... Onda ni to ne valja! Govorio sam i ranije: ljudi, mnogo smo nerealni! Treba da napravimo strategiju, program... Kad  postavimo selektora treba da ga podržimo, a ne od utakmice do utakmice da menjamo mišljenje! Da li je igrač fenomenalan na jednoj utakmici, a na sledećoj ne zna ništa, ili selektor kad pobedi – super, a kad izgubi – ne zna ništa... Ja to ne volim, tako nisam radio u Partizanu...