Dan čekan 70 godina

Dva tri kola pred kraj Arkus lige, Dubočica 54 je obezbedila mesto među četiri najbolja tima, plasirala se u plej-of i overila vizu za izlazak na međunarodnu scenu. Istorijski uspeh, dan koju su svi u Leskovcu čekali punih 70 godina!

U ovakav rezultat nisu verovali, niti ga priželjkivali ni najveći optimisti u gradu na jugu Srbije. Razlog je jednostavan – bila im je potrebna pobeda nad Vojvodinom kako bi obezbedili ovaj rezultat. Početak utakmice dao je za pravo onima koji su Novosađane proglasili apsolutnim favoritima, ali su se okolnosti promenile posle izjednačenja(8:8), a posebno prvog vođstva 9:8 u 17. minutu. Da li su bili umorni od obaveza u proteklim dnima ili su možda potcenili ekipu koju su vazda pobeđivali, tek gosti su polako počeli da gube kontrolu igre, golman Stefan Arđelan je sa nekoliko fantastičnih odbrana razoružao Milana Jovanovića i drugove, a kola kormilara Vladana Matića krenula su nizbrdo.

Početkom drugog poluvremena, po izlasku iz svlačionica, Leskovčani su se isprsili i prihvatili nadigravanje sa objektivno boljim sastavom, ali na kraju su borbenost i veća želja za pobedom odlučili pobednika. Tako su bodovi ostali u Leskovcu koji tri kola pred kraj može da obeleži i svoje mesto na rukometnoj mapi Evrope.

Trener Saša Pejčić, ući će u istoriju leskovačkog rukometa, jer je pod njegovom dirigentskom palicom ostvaren najveći rezultat ikada.

- Jedva sam posle utakmice zaspao. Možda smo iznenađenje i priželjkivali, podelu bodova kao lutrijski dobitak, ali da porazimo ovako moćan sastav, e to je već bilo preterano. Čestitam Vojvodini na fer i korektnom ponašanju, dostojanstveno su priznali zaslužen poraz i čestitali nam na istorijskom uspehu, izlasku na međunarodnu scenu. Presrećan sam jer smo ovim rezultatom, ne samo obradovali simpatizere, već i ispisali najlepšu stranicu klupske istorije. Ponosan sam na svoje momke i saradnike, verujem da ćemo se dostojno nositi sa rivalima u plej ofu, ali i sa onima iz međunarodnog programa koji sledi – kaže Saša Pejčić.