Samardžić okačio kopačke

Zahuktale su se pripreme ekipe Naftagasa i na prvim treninzima je skoro 40 igrača. Većina njih je na probi, a nekolicina iskusnih, koji su poslednjih godina činili okosnicu ekipu, neće biti na prvoligaškoj sceni.

Marko Samardžić, rođen početkom septembra 1990. godine, odlučio je da završi karijeru. Štoper Naftaša u minuloj sezoni, ovenčanoj šampionskim peharom, na terenu je proveo 1.680 minuta, bio strelac dva puta i u poslednje četiri godine u timu je bio na 88 mečeva, sa 11 postignutih golova.

- Dosta je bilo, početkom septembra napuniću 36. godina, kad sam pošao u školu, počeo sam da treniram u petlićima –  Samardžić je, uz osmeh, počeo razgovor. – Karijera je bila duga i iako uvek može više, ja sam zadovoljan. Nisam tip megalomana, znao sam domete, u dva kluba igrao sam Prvu ligu, u  četiri Srpsku, bio sam i u ekipama Vojvođanske lige. Kad podvučem crtu, karijeru sam usmeravao da me ispunjava i da uživam na terenu. Više puta imao sam bolje ponude od timova koje sam odbio, u odnosu na one koje sam odabrao. Uvek sam težio da budem u ekipi sa atmosferom i saigračima koji su posvećeni radu i utakmicama.

Fakultetski je obrazovan, zaposlen i da bi nastavio u Prvoj ligi, morao bi, potpisom profesionalnog ugovora, da napusti radno mesto.

- Da sam mlađi, prihvatio bih se izazova zvanog Prva liga i uveren sam da bih mogao i sada da budem na terenu. Međutim, mlađi treba da dobiju šansu, krštenica mnogo govori. Obaveze su ogromne, dva dnevna treninga, a fudbalske ambicije sam ostvario.

Posebno je apostrofirao sledeće:

- Igrao sam za više klubova, prošao tri stepena takmičenja i Naftagas će uvek da bude moj klub. Urezali su mi se u srce i ljudi u njemu, saigrači sa kojima sam živeo u izvanrednoj atmosferi. Nije mi bilo lako kad sam došao da ih pozdravim na prozivci, nasmejan jesam bio, a u meni je gorelo. Poslednja sezona je istorija za klub i sve igrače i kad je, prošlog leta, došao trener Nikola Stojanović, krenulo je kako treba i predosećao sam da nas čeka nešto veliko i stigao je šampionski pehar. Čovek je tihe prirode, duplirao je mesta u timu, rotirao od meča do meča i niko se nije ljutio. Kupio je ekipu znanjem, lepom pričom i ponašanjem i imao je sjajnu pratnju u vođstvu kluba i saradnju sa predsednikom Milanom Poučkim. Rekoh, uvek ću biti njihova podrška sa tribina.

Na pitanje kako gleda na promenu imena i stadiona, bio je kratak i jasan.

- Ne treba niko ništa da zameri. I daleko veći klubovi, kroz istoriju, menjali su imena. Proleter je bio sinonim i institucija daleko šire od vojvođanskog prostranstva, stadion u Karađorđevom parku je mesto gde se iznedrilo mnoštvo reprezentativaca i ovde je fudbalska škola bila na najvišem nivou. Šta više reći.

Odgovorio je i na pitanje ko je sve želeo da ga angažuje za narednu sezonu.

- Brzo se pročulo da ostajem da radim u firmi i dosta klubova je mislilo da me angažuje. Recimo, zvali su me iz Borca (Sakule), vratili su se u Vojvođansku ligu. Tamo sam bio i bilo je uspešno u svakom pogledu, poznavajući ambicije i posvećenost, Živice Ćirića, verujem da će uspeti i bez mene. Bilo je poziva iz „Vojvodine“, da ne pominjem klubove, zvali su još neki sa Vojvođanskog „Istoka“, uslovi su bili na nivou, međutim, kopačke u kojima sam odigrao poslednji meč, arhivirane su kod kuće – završio je Marko Samardžić, dojučerašnji prvotimac Naftagasa.