Šešum: Neka se ponovi 2004.

Posle više od deset godina, Beograd će biti domaćin jednog velikog takmičenja, a dve decenije su prošle od kad je naša prestonica organizovala Evropsko prvenstvo za mlađe selekcije. Poslednji put, 2004. godine, naša zemlja je bila domaćin i tada se okitila titulom prvaka Evrope. Tačno 22 godina kasnije neki novi klinci imaće priliku da osete radost koju su nekada osetili Petar Nenadić, Dobrivoje Marković, Rajko Prodanović, Bojan Beljanski, a sjajnu generaciju predvodio je kapiten, Žarko Šešum koji je posle velikog finala protiv Hrvatske podigao pobednički pehar.

Najkorisnije igrač šampionata Starog kontinenta prisetio se tih blistavih dana, nezaboravnih trenutaka, atmosfere na tribinama, druženja koje je obeležilo to leto, ali je uputio i snažnu poruku sadašnjoj generaciji kadeta…

Evropsko prvenstvo u Beogradu 2004. godine?

– Ostalo mi je u najlepšem mogućem sećanju, jer je to bilo prvo veliko takmičenje koje smo igrali kod kuće. Posle svake utakmice dolazilo je sve više publike, a mi smo imali privilegiju da sa samo 18 godina igramo pred punim tribinama. Čitavo leto provedeno zajedno povezalo nas je za ceo život, a osvojena zlatna medalja ostala je najupečatljivija uspomena – rekao je Žarko Šešum.

Kako je bilo igrati pred domaćom publikom sa svega 18 godina?

– Osećali smo se zaista posebno jer smo igrali kod kuće i predstavljali svoju zemlju pred mnogobrojnim navijačima, jer su tribine na Banjici i u Pioniru bile ispunjene i imali smo ogromnu podršku. Pritisak je svakako postojao, posebno u mlađim kategorijama, ali i da nismo igrali kod kuće, bilo bi treme jer nam je to bilo prvo veliko takmičenje. Ovako su tu bili porodica, prijatelji i naši ljudi, pa je nervoza u početku bila još veća. Međutim, kako je prvenstvo odmicalo, tako je bilo sve manje treme, a sve više uživanja u igri.

Koliko Vam je to Evropsko prvenstvo pomoglo u daljoj karijeri?

– Činjenica, pomoglo je svima nama da izađemo na veliku scenu. Evropska i svetska prvenstva su najveća pozornica, bez obzira na uzrast. Tu su predstavnici klubova, saveza, skauti... Svako ko učestvuje, ko odigra dobro, nekad i nevezano za neki upečatljivi učinak, ima priliku da izađe na veliku scenu. To je možda jedna od najvećih odskočnih daski za mladog igrača.

Da li će proraditi emocije dok budete gledati današnje kadete?

– Sigurno. Biću na tribinama, pratiću sve utakmice i sigurno će navirati neka sećanja.