PARTIZAN – ŽALGIRIS 74:83 (22:26, 19:22, 16:15, 17:20)
Beograd – Dvorana: Beogradska arena. Gledalaca: -. Sudije: Garsija, Šemeš i Manuel.
PARTIZAN: Džons 15, Milton 13, Osetkovski 9 (9 sk), Bošnjaković, Pokuševski 2, Braun 4, Radanov, Bonga 13, Lakić, Fernando 12, Kalates 6.
ŽALGIRIS: Vilijams-Gos 13, Fransisko 18 (6 as), Rajt 8 (11 sk), Brazdeikis 6, Giedraitis, Tubelis 12, Lo 4, Sliva 10 (5 sk), Birutis, Butkevičius, Sirvidis, Ulanovas 12.
Termin „časovi ljubavi“ „zvanično“ je ustanovljen 2010. među crno-belim plebsom, dok se posebna konekcija navijača Partizana i miljenika primetila decenijama pre. Ipak, 10. april nadmašio je brojne slavne, radosne i tužne momente ekiše iz Humske. Parni valjak, prisutne pristalice u dupke punoj Areni, prijatelji i mnogobrojni kraj malih ekrana oprostili su se na dirljiv i emotivan način od Duška Vujoševića, susret sa Žalgirisom potpuno je bio u drugom planu – šampion Srbije je izgubio (74:83)...
Nemerljivu ljubav i žal zbog odlaska najtrofejnijeg stratega u istoriji kluba, Generala i zaštitnika, poklonici crno-bele ideologije pokazali su i ispred zdanja u Bloku 25. Kolona ljudi koji su hteli da se upišu u knjigu žalosti bila je nepregledna, prostirala se od platoa kod severne strane, pa sve do stajališta gradskog prevoza. U vazduhu se osećala teskoba, pojačana znatno po ulasku u kultnu dvoranu. Na svakoj stolici nalazila se slika Vujoševića, zbog koreografije, centralni semafor bio je u znaku legende, ljudi su nosili karanfile ili ruže, igrači su na zagrevanje izašli u posebnim majicama... Međutim, scene za večnost i emotivnu rastrojenost dogodile su se neposredno pred start utakmice.
Prisutni su upalili lampe na mobilnim uređajima, pušten je dvominutni film i veći deo Arene briznuo se u plač. Himna „Da volim crno-bele“, zatim, otpevala se uz podizanje mini-transparenata sa likom Vujoševića, minut ćutanja naterao je mnoge da pomisle o kakvoj se veličini radi. Dvoranom se orilo ime, nesumnjivo, najveće legende ikada Partizana, dok su se navijači šampiona Srbije nadali da je Dule, od milošte, u ulozi anđela čuvara sa nekog drugog mesta posmatrao dirljive momente i ponosio se činjenicom šta je sve u životu ostvario...
Što se tiče utakmice, Žalgiris je jednostavno bio bolji tim. Litvanski gigant vodio je od početka do kraja, kontrolisao tempo, odbio sve nalete Parnog valjka i zasluženo slavio na krilima maestralnih Franciska i Vilijams-Gosa, prelomivši susret početkom četvrte deonice... Poslednji meč crno-beli u ovosezonskom izdanju Evrolige igraju 16. aprila protiv Baskonije u Beogradu.
LOVERNj, TEPIĆ, VELIČKOVIĆ...
Pored navijača, poslednje zbogom učitelju i košarkaškom ocu rekli su i nekadašnji učenici...
Pokraj parketa, pored klupe Partizana, sedeli su Milenko Tepić, Novica Veličković, Žofri Lovernj i Saša Pavlović, u dvoranu je došao i Vanja Marinković – iako je povređen, zajedno s njima bio je i Žarko Paspalj...
„ZA TROFEJE VEČNO TI HVALA, GROBARI ĆE PAMTITI SVOG GENERALA”
Pored brojnih činova poštovanja, navijači Partizana posvetili su Dušku Vujoševiću i nekoliko transparenata.
- Za trofeje večno ti hvala, Grobari će pamtiti svog Generala – pisalo je na tribini sa najvatrenijim pristalicama.
Dijalognalno od pomenutog natpisa stajalo je „Iza Generala ostaje vojska”, pride i „Dule, počivaj u miru, pamtićemo zauvek časove ljubavi”...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
