Jedan od najstarijih klubova, temerinski TSK, osnovan 1913. godine, doživeo je možda i najsramniji poraz u bogatoj istoriji, čime je udario pečat na ispadanje iz Vojvođanske lige „Jug”, posle tri sezone. Na domaćem terenu, poražen je od Hajduka iz Beške (1:9), takav rezultat nisu očekivali ni najveći optimisti u redovima gostiju. Neko bi pomislio da su u vatri bili kadeti ili omladinci, čak i da jesu, verovatno ne bi doživeli ovakvu blamažu.
Pre utakmice protiv Hajduka bilo je jasno da se šanse za baraž i opstanak kroz dodatne kvalifikacije mere promilima, ali svih 400 gledalaca koji su ispunili tribine verovali su da će igrači učiniti što je do njih, pa osluškivati rasplet sa terena konkurenata. Gledaoci su verovali, igrači očigledno nisu, odmah su istakli belu zastavu i priredili brukanje o kojem će dugo da se priča.
Nesporno je da je Hajduk u ovom momentu kvalitetniji tim, nije slučajno izborio učešće u baražu za Srpsku ligu „Vojvodina”. Sporan je odnos Temerinaca prema klupskim bojama, bilo ih je mučno gledati kako bez volje statiraju na terenu. Stekao se utisak da gosti mogu da postignu gol kad god požele, jer je svaki napad mirisao na takav epilog.
TSK je ove sezone osam puta poražen u ulozi domaćina, mreža se zatresla 31 put i ako se posmatra kroz ove brojke, nije ni zaslužio da sačuva status. Jesenas je poražen od Radničkog 1910, to je bila jedina pobeda poslednjeplasiranih Šiđana u sezoni, nije uspeo da nadigra ni Fruškogorski partizan (1:1), koji je takođe završio ispod crvene linije.
Na otvaranju prolećne etape, Temerinci su dobili pet šamara od direktnog konkurenta Srema iz Sremskih Mihaljevaca (2:5), iako su vodili sa 2:1, potom su promašili penal i vratili u život LSK iz Laćarka – 0:1. Bled utisak ostavili su i u temerinskom derbiju, Sloga je bila bolja i zasluženo odnela plen – 3:0. U dva meča sa prvim komšijama gol razlika je poražavajuća – 0:8. Povremeni svetli trenuci, poput pobeda u gostima protiv Jadrana (6:3) i Fruškogorskog partizana (3:2), nisu bili dovoljni da se izbriše sijaset minusa sa domaćeg terena. U gostima kod Dunava, pri nerešenom rezultatu, tri situacije sa golmanom jedan na jedan ostale su nerešiva enigma, poraz je bio neminovan.
Šanse za baraž postepeno su se smanjivale, ali postojala je matematika pred Hajduk. Igrači su se očigledno pomirili sa ispadanjem, pa na ovoj utakmici nisu pokazali baš ništa što bi trebalo da krasi ekipu koja se grčevito hvata za slamku. Čak je i počasni gol posledica nesmotrenosti odbrane rivala. Pomalo neverovatno zvuči podatak da ekipa koja ima najboljeg strelca lige, jer je Mihailo Marić režirao 23 gola, završi ispod crvene linije. Sramota je da igrači, čak i ako postoji određeni razlog nezadovoljstva, izađu na teren i praktično bez borbe naprave podlogu za goleadu rivala. Bez trunke poštovanja prema gledaocima, koji su nedeljno popodne, na uštrb svojih porodica, potrošili da bi prisustvovali brukanju, koje će ostati zapisano kao jedna od najgorih epizoda. Svaki od aktera neviđene sramote, u crveno-belom dresu, treba da stavi prst na čelo, pošto je bio subjekt svojevrsne licitacije na tribinama. Licitiralo se da li će gosti postići dvocifren broj golova.
Ostaje tema za ozbiljniju analizu, ako do toga nekom bude stalo, gde je bilo pogrešno skretanje. Po imenima, TSK je imao dobar kadar i potencijal da izbegne najgori scenario, uprkos skraćivanju lige.
Kad brod tone, svi beže, realno je očekivati da većina igrača digne sidro i potraži novu sredinu. Brukanjem protiv Hajduka pokazali su karakternu crtu koja im ne ide na čast. TSK je posle tri sezone završio sa Vojvođanskom ligom, od jeseni će se takmičiti u Prvoj novosadskoj ligi. ''Jug'' je ostao bez kluba sa najvećim brojem gledalaca u ulozi domaćina, sigurno je da je moglo drugačije, ali sada ne vredi pričati o tome. Klubu predstoji ozbiljno prestrojavanje, prevashodno u organizacionom smislu, istovremeno i zadatak da se oformi tim za takmičenje u područnoj ligi.
TROJICA TRENERA U SEZONI
Sezona će biti upamćena i po lutanju u izboru trenera. Posle bitke lako je biti general. Mnogi su sada jednoglasni u oceni da letos nije trebalo ništa ni menjati, ali tada je došlo je do prekida saradnje sa Dušanom Medićem, iako je tim odveo u luku spasa i imao dobre rezultate. Nasledio ga je mladi Mirko Drinić, bivši igrač, koji se zadržao svega nekoliko kola, tačnije do polovine septembra. Izbor je potom pao na Marka Kuzmanovića, ni njegova odiseja nije dugo trajala, a ostvario je tri pobede, četiri remija i četiri poraza. Minulih deset rundi, tim predvodi Marko Tomljanović, koji je jesenas bio trener Fruškogorskog partizana.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
