Mesijev susret sa sudbinom

Argentina i Engleska će igrati za plasman u finale Prvenstva sveta, ali ulog je mnogo veći. Sudar Gaučosa i Tri lava je mnogo više od jedne utakmice fudbalskog turnira. Svaka prethodna je delila ere na periode pre i posle.

Utakmica igrana 23. jula 1966. na SP u Engleskoj donela je fudbalu žute i crvene kartone. Na Asteka stadionu 22. juna 1096. u četvrtfinalu na SP u Meksiku donela je fudbalu „Božju ruku“ Maradone. Utakmica u Sent Etjenu igrana 30. juna 1998. na SP u Francuskoj promenila je sudbinu isključenom reprezentativcu Engleske Dejvidu Bekamu.

Možda najbolji opis značaja predstojeće utakmice stoji u naslovu teksta na sajtu Fudbalskog saveza Argentine.

- Utakmica koju sudbina duguje Mesiju!

Poruka je jasna. I posle svega što je uradio za Argentinu mora da obavi još jedan posao da bi mogao da stane bar uz rame Dijegu Maradoni. Pobeda protiv Engleske na svetskom prvenstvu je poslednja prazna stranica u biografiji najboljeg fudbalera današnjice i sunarodnici su mu to jasno poručili.

„Postoje utakmice koje odlučuju o prvenstvima. Druge koje grade legende. A postoje i one koje kao da su čekale ceo život da budu odigrane. Kada se Argentina suoči sa Engleskom u polufinalu Svetskog prvenstva, Lionel Mesi će igrati jedini veliki klasik koji se još nije pojavio u njegovoj izvanrednoj karijeri. Sa 39 godina, nakon što je osvojio svet, oborio svaki zamislivi rekord i postao najbolji strelac svih vremena u istoriji Svetskih prvenstava, prvi put će se suočiti sa rivalom koji je obeležio neka od najznačajnijih poglavlja u argentinskom fudbalu.

Za skoro dve decenije nošenja argentinskog dresa, suočio se sa Brazilom, Nemačkom, Francuskom, Holandijom, Italijom, Španijom, Portugalom, Urugvajem i mnogim drugim silama, ali Engleska je uvek ostajala po strani.

Priča o Argentini i Engleskoj neizbežno vraća na Meksiko 1986. To je sećanje na popodne kada je Dijego Armando Maradona napisao jedno od najvećih remek-dela u istoriji sporta sa „Božjom rukom“ i golom veka. To evocira rivalstvo koje prevazilazi generacije i koje, svaki put kada se ponovo pojavi, parališe planetu.

Jedini skorašnji susret između dva tima bio je prijateljski odigran 12. novembra 2005. u Ženevi. Argentina je izgubila 2:3, ali Mesi nije ni bio na terenu. Morao je da odsluži suspenziju koja je proizašla iz crvenog kartona protiv Mađarske.

Ovog puta utakmica neće biti prijateljska. Biće to polufinale Svetskog prvenstva, a Mesi je glavni protagonista. Za kapitena, to predstavlja mnogo više od još jedne utakmice. To je šansa da završi mapu nenadmašne karijere. Poslednji veliki izazov koji mu je Svetsko prvenstvo još uvek bilo spremno.

Jer neke priče kao da je napisala sudbina. A sudbina je odredila da će se jedini rival koji je nedostajao Mesiju pojaviti upravo kada Argentin ponovo bude na dva koraka od slave” - piše na sajtu FS Argentine.

Poruka je jasna, ali možda bi naslov trebalo promeniti. Čini se da više odgovara „Utakmica koju Mesi duguje sudbini”.

Posle svih rekorda i dalje u poređenjima sa Dijegom Maradonom stoji u drugom redu. „El Pibe” nije bio samo fudbaler i kapiten tima koji je osvojio SP 1986. i igrao finale SP 1990. već božanstvo u kopačkama čiji je uticaj zalazio daleko od stadiona na kojima je igrao. Pri tom, nikada niko nije mogao da kaže da su Maradona i Argentina privilegovani odlukama sudija. Upravo suprotno, Maradonina karijera je skraćena zbog surovih, a nekaženjenih startova protivničkih igrača.

Tokom decenija uz fudbal su se promenile i mnoge druge okolnosti. Legenda o Maradoni se prenosila „od usta do usta”, sa tek ponekim retkim TV snimkom koji je ostao, dok su Mesijeve čarolije danas dostupne na svakom mobilnom telefonu. 

Ipak, iako nikad nije igrao za argentinski klub, Mesija sunarodnici čuvaju kao malo vode na dlanu. Pokazuje to drugi tekst na sajtu FSA pod naslovom „Privilegija života u Mesijevoj eri“ u kome između ostalog piše:

„Postoje ličnosti koje pripadaju svom vremenu, a postoje i drugi koji na kraju pripadaju istoriji. Mesi je već prestao da bude samo izvanredan fudbaler, postao je univerzalno blago sporta, iako možda mi, njegovi savremenici, još nismo u potpunosti shvatili njegovu veličinu. Istorija je često nepravedna prema onima koji je pišu u realnom vremenu. Tek kako godine prolaze, pojavljuje se prava veličina njenih protagonista. To se desilo sa Alfredom Di Stefanom, Peleom, Maradonom. I desiće se sa Mesijem. Možda će za 50 godina biti mnogo lakše objasniti ko je bio Mesi. Biće knjiga, dokumentaraca i beskrajnih arhiva. Istoričari će imati distancu da analiziraju njegov uticaj. Mi nemamo tu prednost. Dobijamo nešto mnogo bolje. Možemo to da proživimo.”

Na kraju FS Argentine u punoj meri ističe značaj utakmice.

„Zaustavite svet: Argentina igra protiv Engleske”, piše u najavi utakmice u gradu Koka-kole.