Звездин сан, Барсина јава

Црвена звезда је другу годину заредом такмичење у Евролиги завршила у елиминационој рунди плеј-ин фазе. Овог пута боља од београдског великана је била Барселона и то без већих проблема – 80:72. На Малом Калемегдану остаје жал за пропуштеном приликом, а црвено-бела серија ни овог пута није добила срећан крај. На тако нешто ће у складу с у тренутним кинематографским маниром морати да се сачека следећа сезона.

Уводни минути дуела у Каталонији имали су све одлике рововске битке на „живот и смрт”. Мешавина црвено-белих и бордо-плавих боја на палети Блаугране није пружила изузетно атрактивну комбинацију и деловало је да нас чека права кошаркашка успаванка.

Ипак, да почетни утисак уме да превари доказали су актери у наставку првог квартала. Далекометна артиљерија обе екипе је прорадила, а нна моменте незанимљив меч ниског интензитета се претворио у праву поентерску рапсодију.

Барселона је преко нестварног Вила Клајбурна стекла рану предност – 20:11, али су гости из Београда имали спреман одговор. Вук, Милер–Мекинтајер је поново био предводник црвено-белог чопора, тројкама и продорима одржавши српски тим у прикључку.

Ипак, бравуре америчког плејмејкера нису биле довољне да Звезда озбиљније угроз предност домаће екипе – 21:29.

Довминутна пауза између четвртина није умногоме променила стање ствари на терену. Изабраници Саше Обрадовића су и даље каскали за распуцаним ривалом, а предност Каталонаца је незнатно порасла.

Често оспоравани Вили Ернангомез је у тим тренуцима играо можда и најбоље минуте ове сезоне. Шпанац је био свеприсутан фактор у рекету, лако поентирао и доминирао у ваздуху. Пре свега преко вишеструког освајача медаље са Црвеном фуријом, Барселона је ухватила чак осам офанзивних скокова и на тај начин у потпуности разбила госте из Београда.

Звездинина одбрана поново није била довољно покретљива да заустави полетни напад ривала и по зна који пут допустила готово 50 поена за полувреме. Индиспонирано, безидејно и потучено изгледали су црвено-бели приликом одласка у тунел, а заостатак - 33:47 сугерисао је саплитање на идентичној степеници као и годину дана раније. 

Почетак трећег квартала није донео много повода за радовање симпатизера Црвене звезде. Барселона је направила серију 7:0 и тако у једном тренутку стигла и до застрашујућих „+20”.

Сводовима Блаугране се у тим тренуцима ширио мирис Звезедине катастрофе, а да се заустави пад поново се постарао Коди Милер-Мекинтајер. Американац је био фластер на рану српског тима, поново погодио неколико важних шутева и минус свео у домен релативно достижног – 51:63.

Добра завршница треће четвртине подигла је морал изабраника Саше Обрадовића. Осокољени црвено-бели су први пут од почетног подбацивања лопте почели да верују у чудо. Та светла мисао да могу да победе Барселону струјала је кроз умове играча српског тима, што се осликало и кроз резултат. Везани погоци Џереда Батлера свели су заостатак Београђана на једноцифрени – 63:72 и додатно покренули звездану енергију.

Нажалост, био је то последњи трзај српског тима да направи нешто посебно. Далеко искуснији, на крају и квалитетнији играчи Барселоне нису имали исувише проблема да приведу утакмицу крају – 80:72 и тако закажу одлучујућу борбу са Монаком.

Црвена звезда је бродоломом на западној обали Средоземног мора завршила још једну евролигашку епопеју, поново без јуначког краја. Узевши све у обзир Београђани имају за чиме да жале. Пропуштена је још једна добра прилика да се направи искорак, а константно понављање неуспеха остала као психолошка баријера у умовима свих који живе и дишу црвено-бело.