Zvezdin san, Barsina java

Crvena zvezda je drugu godinu zaredom takmičenje u Evroligi završila u eliminacionoj rundi plej-in faze. Ovog puta bolja od beogradskog velikana je bila Barselona i to bez većih problema – 80:72. Na Malom Kalemegdanu ostaje žal za propuštenom prilikom, a crveno-bela serija ni ovog puta nije dobila srećan kraj. Na tako nešto će u skladu s u trenutnim kinematografskim manirom morati da se sačeka sledeća sezona.

Uvodni minuti duela u Kataloniji imali su sve odlike rovovske bitke na „život i smrt”. Mešavina crveno-belih i bordo-plavih boja na paleti Blaugrane nije pružila izuzetno atraktivnu kombinaciju i delovalo je da nas čeka prava košarkaška uspavanka.

Ipak, da početni utisak ume da prevari dokazali su akteri u nastavku prvog kvartala. Dalekometna artiljerija obe ekipe je proradila, a nna momente nezanimljiv meč niskog intenziteta se pretvorio u pravu poentersku rapsodiju.

Barselona je preko nestvarnog Vila Klajburna stekla ranu prednost – 20:11, ali su gosti iz Beograda imali spreman odgovor. Vuk, Miler–Mekintajer je ponovo bio predvodnik crveno-belog čopora, trojkama i prodorima održavši srpski tim u priključku.

Ipak, bravure američkog plejmejkera nisu bile dovoljne da Zvezda ozbiljnije ugroz prednost domaće ekipe – 21:29.

Dovminutna pauza između četvrtina nije umnogome promenila stanje stvari na terenu. Izabranici Saše Obradovića su i dalje kaskali za raspucanim rivalom, a prednost Katalonaca je neznatno porasla.

Često osporavani Vili Ernangomez je u tim trenucima igrao možda i najbolje minute ove sezone. Španac je bio sveprisutan faktor u reketu, lako poentirao i dominirao u vazduhu. Pre svega preko višestrukog osvajača medalje sa Crvenom furijom, Barselona je uhvatila čak osam ofanzivnih skokova i na taj način u potpunosti razbila goste iz Beograda.

Zvezdinina odbrana ponovo nije bila dovoljno pokretljiva da zaustavi poletni napad rivala i po zna koji put dopustila gotovo 50 poena za poluvreme. Indisponirano, bezidejno i potučeno izgledali su crveno-beli prilikom odlaska u tunel, a zaostatak - 33:47 sugerisao je saplitanje na identičnoj stepenici kao i godinu dana ranije. 

Početak trećeg kvartala nije doneo mnogo povoda za radovanje simpatizera Crvene zvezde. Barselona je napravila seriju 7:0 i tako u jednom trenutku stigla i do zastrašujućih „+20”.

Svodovima Blaugrane se u tim trenucima širio miris Zvezedine katastrofe, a da se zaustavi pad ponovo se postarao Kodi Miler-Mekintajer. Amerikanac je bio flaster na ranu srpskog tima, ponovo pogodio nekoliko važnih šuteva i minus sveo u domen relativno dostižnog – 51:63.

Dobra završnica treće četvrtine podigla je moral izabranika Saše Obradovića. Osokoljeni crveno-beli su prvi put od početnog podbacivanja lopte počeli da veruju u čudo. Ta svetla misao da mogu da pobede Barselonu strujala je kroz umove igrača srpskog tima, što se oslikalo i kroz rezultat. Vezani pogoci Džereda Batlera sveli su zaostatak Beograđana na jednocifreni – 63:72 i dodatno pokrenuli zvezdanu energiju.

Nažalost, bio je to poslednji trzaj srpskog tima da napravi nešto posebno. Daleko iskusniji, na kraju i kvalitetniji igrači Barselone nisu imali isuviše problema da privedu utakmicu kraju – 80:72 i tako zakažu odlučujuću borbu sa Monakom.

Crvena zvezda je brodolomom na zapadnoj obali Sredozemnog mora završila još jednu evroligašku epopeju, ponovo bez junačkog kraja. Uzevši sve u obzir Beograđani imaju za čime da žale. Propuštena je još jedna dobra prilika da se napravi iskorak, a konstantno ponavljanje neuspeha ostala kao psihološka barijera u umovima svih koji žive i dišu crveno-belo.